Отаџбина

пиомо из лондона

33

ној књижевности налазим , студија је та пуна оригиналних назора и врло збијеног логичног резоновања. Он полази са поставке: да се к вишим врлинама успети можемо тек ако на лествици савршенства пођемо од оздо, од ирвог и најнижег ступња. По њему не само хришћанство него и Паганизам пре њега, и сви велики морални учитељи без разлике, религиозни и нерелигиозни, нашли су да има неки природни ред у присвајању или асимилацији врлина. Тај ред лежи у природи саме моралности, и ваља само отворити очи па да се види. Платонова је ФилозоФија налазила да треба почети са уздржљивошћу у јелу, пијћу и сваком телесном уживању, па се од ње уздићи на виши ступањ к врлини јакв вољв и карактврности; од ове се природно корача на више к мудрости, а од ове опет још на више к иравди. А по хришћанској доктрини први је велики корак на пу гу врлине она иста уздржљивост, или самопрегоревање и самосавлађивање, па од ње се долази на потпуну преданосг (резигнацију) вол>и божјој, а тек од ове се стиже на висину савршене љубави према Богу и према ближњему. С тога су, вели Толстој, сви прави и велики хришћани почињали свој духовни препорођај жртвовањем свих својих телесних пожуда, и предавши се посту и свакој уздржљивосги. Многи Грци, Римљани и други незнабошци прелазили су у нову веру хришћанску само за то да се ослободе од дужности да живе «животом добродетелним" коју је Паганизам захтевао. На име налазили су да једноме хришћанину, који се сиасава већ самом Христовом жртвом иа крсту, није за његово спасење ни мало потребно да има своје личне врлине , нити да наставља рат противу животињске природе у човеку, који су рат моралисте старога света препоручивале. Многи људи, оставив област Паганизма а не стигав у област и у дух правога Хришћанства, мислили су и мисле и данас, да је могућно проповедати љубав према Богу и ближњима а да сами ни у чему не показују самопрегоревања, као и да није ОТАЏВИЕА КЊ. XXXII. вВ. 125. 3.