Отаџбина

608

БИЈКСНИ РОЛЛНДО

19. Не прокопса нико од глупијех свађа, Мој закашњај (рече) и тебика шкоди. Анђелика сунце тто се истом рађа Запали ти срце, у пропаст те води. Мислиш твој нападај само мене гађа, А буди увјерен он и тебе згоди : Шта добијаш да би и убио мене, Кад утече она низ луке зелене ? 20. Док се ми бијемо некуд она штуче. Кад је и ти волиш, не би л' било боље, Да се махнеш ове будаласте туче, И пут јој прес'јечеш прешав оно поље ? А кад ухватимо то лијепо луче, Пристајем за њега да се опет коље. Иначе од борбе ми немамо вајде. Имаш коња, јаши, па за њоме хајде ! 21. Приједлог очара оног Сарацена, И помирише се којино се бише. У односу њихну така наста м'јена, Да не осјећаху гњев и мржњу више. Фераго полазећ' од бојна терена, Гдје је удараца пало као кише, Склони Франка те га узе иза себе На коња, и пољем коњ поче да гребе. 22. Волим доба старог обичаје дивне: И друге су вјере, и љути ривали, И јоште ударце осјећају кивне, А пошто су ријеч један другом дали, Што витезе веже као ропске гривне, На једном су коњу (причају анали) Без пизме јурили дотле док друм није Подијелио се иа путање двије.