Отаџбина

БИЈЕСНИ РОДАНДО

600

28. Којом цура зажди? То нијесу знали. Од тога им ништа није било теже. Сад оба су пута разгледати стали, Ал оба трагове имали су свјеже. На мисао сретну тад они су пали: Свак нек правцем разним сијече (ил реже). Мавар мјесту старом преко нових стаза Стиже, пошто дуго тамо амо база. 24. Гдјено шлем испусти опета је тука. Ну пошто изгледи веома су слаби, Да ће му дјевојку ухватити рука, И јер би без шлема сличан био баби, Сиђе води доље да тражи клобука, Који се на жалост у пијесак заби, Те ће му јамачно бити врло тешко Извадит' из воде иаглавље витешко. 25. Нађе дрво једно, подужу лијеску, Што почела бјеше веће да се суши, Па љутито њоме брља по пијеску И по дну чепрка, удара и буши. Не вјерује оку, осјети блијеску, Кад из воде нешто ста да се рогуши, Јер се тад помоли из ријеке туди Страшан човјек, јурнув из воде до груди. 26. Сав је иод оружјем осим главе само, Шлем Ферагов држи у десници руци. Гњеван поглед бацив на Ферага тамо, Грмну да глас му се ораше по луци: Варалице, твога обећања камо? Тако л' се враћају мачи и клобуци? Ти си био гори од пошљедње хуље, ТТТтп си шлем задрж'о преко рока дуље.