Отаџбина

610

БИЈЕСНИ Р0.1АНД0

27. Зар се часна ријеч тако мало туби? Анђеликинога мене брата када Невјерниче твоја мрска рука уби, Скорим шлем с оружјем ти обећа тада Бацит' у ријеку, ал ти образ згуби, Ријеч не одржа, и тешко ти пада Што је сама судба наредила тајно, Да клобук у руке дође ми случајно. 28. Поћутав прозбори аветиња снова: Желиш ли имати шлем од гвожђа Фина Упљачкај Роландов ; још бољега кова Један је на глави Амонова сина; На једном уреза Мамбрин своја слова, Други би Алмонтов; ако н јеси стрина Отми један од тих; а овога шлема Невјеро не дам ти без јада голема. 29. Кадпо се појави страшило из воде, Страхота и гроза обузе Ферага: Коса му се диже, мниш хоће да боде, А јунаштво оде до стотину врага. Аргалове њему ријечи не годе (Аргал зва се онај из рјечна мутљага); Пријекор га овај забоље до живца, И у себи самом углед о је кривца. 30. Поражен је био ријечима тијем. Истину саслушав у јаду и сраму, Застиђен и збуњен стајао је нијем. Тврду ријеч тад је дао себи саму, Заклео се страшно на свијету свијем, Нека свак у њему гледа једну маму, На клобук Роландов не стече ли права, Дотле пак биће му без клобука глава.