Отаџбина

БИЈЕСНИ роландо

31. И ријеч ову је одржао боље, Него што је била одржана прва. Одјезди љутито пуи витешке воље, С Роландом окушат' боја или рва. Питајућ' о њему пређе много поље, Ал још му не нађе ни трага ни стрва. О Риналду, који другим путем оним Удари, сада ћу малко да зазвоним. 32. Није дуго туда Рилалдо ишао, Док одбјегли коњ му с брда преда њ слеће. Викну га имепом да би га стишао : Стој Бајардо! Немам ја без тебе среће. Ал глух за то коњ је даље јуришао, Па још чивтетима на њега се меће, Те све му прашину сипаше по лицу. Сад ћу к цури која бјежи на коњицу. 33. Кроз пусте и шуме, мниш лакша од пера, Уплашена јадна дјевојка се жури, Те јој грање с руха много парче здзра. Прхне ли планином тај орао сури, Шушне ли гранчица са букве ил цера, Одскочи у страну, другим правцем јури; У доли, на брду појавн л се сјенка : Риналдо је, мисли престрав.љепа женка. 34. Измицаше јадна кивну каваљеру, Као што узмиче срна или коза Кроз густе шеваре ил на плоту деру, Када је обузме страхота и гроза, Видјев да јој мајка би жртва пантеру : Шине л' је у бјегству трн ил дивља лоза, Мисли да је стиже прождрљивац пусти. И да му упаде веће у чељусти.