Отаџбина

БИЈЕСНИ РОЛАНДО

39. Не знајући да л' је пријатељ ил није, Час је страх обузме. час с-е опет нада ; Ослушкује, чека (а срце јој бије) Шта ће чинит' јунак од незнана града. Сјахав изгледаше јеткији од змије, Нит себе умива, нити коња вада. Сједе. На челу му црних мисли прамен. Непомичан. Мниш је претворен у камен. 40. Подбочену главу оборио доли ; Оста тако дуже од једнога сата. Низ образе мрачне горке сузе проли, Уздаси му дужи од једнога хвата, Цвили, да би тигра јад мор'о да сколи <> Да није остављен од својега злата ? Можда, јер му лице тад од сузе слане Поста поток; прси личе на вулкане. 41. 0 ти црна мисли (тако јадан грца) Ти што срце параш, шта да радим, кажи Вез престанка суза ииз лице ми врца, Живот за ме више баш ништа не важи. Тек што ме озари зрак из њена срца , Други поста госа од њезиних дражи. Но тужит' овако зар то није пжода, Кад се морам одрећ' и цв'јета и плода ? 42. Дјевица је као та румена роса, ТТТто у врту лешка на својему жбуну. Ружу младић радо за клобуком ибса Цура у косици или на зубуну; Славопој се ружи од славља и коса За мирисе њене доноси у кљуну; Њенијем именом драги драгу крсти, А врт чува да је стадо не обрсти.