Отаџбина

114

БЦЈКСИИ РОЛАЦДО

43. Ал чим од петелже откинеш пупољке, Изгубе љепоту, престају да пупе : Кад свој цвијет, дражи од бисерне шкољке, Од живота, — очи н'јесу тако скупе Изгуби дјевојка, жртва ј' вјечне бољке, И презрена буде од свјетиие глуне, И заборављена — леле јада веља ! Од осталих својих обожаватеља. и. Љубљена од оног, коме себе пружи, У очима других цијене је мале. Ох свијет ми поста од тамнице ужи, Страдам, док се други сваком срећом хвале. Та може ли бити да у ледној стужи, Без ватрице коју њене очи пале, Срце ми зимује? Тој не тежим сврси. БоЛзе да још данас расијечем прси. 45. Ко је тај ког Лељо златним ланцем веза, ј Те му вреле сузе пљуште у ријеку ? То вам је Сакринан, краљ свију Черкеза, А за Анђеликом сузе њему теку. Несретне љубави грозница и језа Доведоше краља у земљу далеку : Као многи други љубљаше је и он ; Познаде га одмах онај мали шпион. 46. Са Истока летну к'о да има крила На Запад Францији, јер код своје куће Дознаде с Роландом да одлетје вила. Наскоро за тијем у Францији чуће, Да ј' баварском дуци повјерена била. И, тужећ' и бјеснећ' од звијера љуће, Чу: предат' је цар је дао ријеч своју Најбољем јунаку у ономе боју.