Отаџбина

616

БПЈЕСШ1 РОЛАНДО

51. С краљем, ког у свијет жудња за њом тјера, Имаде рачуна да се сада здружи. Лукавствима њега преварити смејра, Многа мис'о о том сад јој духом кружи. Чак жели у њему да се створи вјера, Да хоће љубавну ћефу да му служи ; Па пошто је спаое из биједе њене, Послије ће њему леђа да окрене. 52. Гле! Као Дијана илити Цитера, Када из горице на прбпланак рупи, Тако она, лакша од најлакших пера, Из лишћа пред краља зачуђена трупи. Рече: Бог ми посла таква каваљера, Да страх распе што се у срцу ми скупи. Заштитниче мога дјевичнога крина, Вараш се мислећи да н'јесам невина. 53. Мајка се доласку ожаљена чеда, 0 којему мњаше пало је у ббју, Не зачуди тако кад очи му згледа, Како се зачуди краљ кад милу своју Видје, и чу њена усташца од меда, Како му славујски бесједе и поју. Дивећи се дивној слици и прилици, Опијен прискочи лијепој вилици. 54. Кроз груди слађана пожуда му сену, Када омириса дах овога цвата. У Катају даљном, завичају њену, Што чинила не би за товаре злата, То учини овдје: невоља је крену У загрљај њему око б'јела врата. Понада се да ће, уз његову пратњу, Вратити се кући, окончати патњу.