Отаџбина

БИЈЕСНИ РОЈАНДО

55. Од када га посла краљу Серикана За њу помоћ искат', рачуне му тачне Положи о низу преживјелих дана. Рече : Роландо је њене судбе плачне И живота био заштитник и брана, И не дао да се част њезина начне : Захвалити има мужу том ријетком, Што се јоште дичи дјевичним цвијетком. 56. Можда је случајно истину му рекла : Ако је истина — тешко да је гола. Ипак је код њега вјеровање стекла, Јер заљубљен човјек глупљи је од вола. Ког је заћорила љубав и опекла, Лаж не види што би другом очи бола, Невидљиво види. Ког несрећа сколи, И невјероватно вјеровати воли 57. Сакрипан, ком жудња из очију сија, Помисли: Роландо будала је права, Кад упусти плијен; ваљда нећу и ја Касати стопама таковога брава. Сад је тражи залуд и за њоме зија, Ал срећа кад заспи она тврдо спава. Птичица ми неће одлетјети вала, Нити ћу плакати за њом ка ; будала. 58. Сад узбраћу ружу пуну влаге росне Нек ми капље њене врело срце влаже, Кашње може да се спаруши и спљосне. Ништа није жени милије и драже, Но када се мушко тијела јој косне, Јер ако се брани, она само лаже. Ја познајем добро ту њихову ману. Испунићу жељу са свијем гхо нлапу. ОТДЏВИНА КЊ. XXXII. св. 129.