Отаџбина

618

БИЈЕСНИ РОЛАНДО

59. То мислећи руке над љепојком склапа, Ал му у том трену звук убојних труба Следи срце што се почело да стапа. Бојећи се силе душманина груба, Знајућ' да ту оста доста пустих капа, Скочи, окити се оружјем до зуба; Шлем на главу меће, бојно копље хвата, И узјаха хитро помамнога хата. 60. Тад искрсну јунак, брз као стријела, Оклоп тешки носи та витешка слика; Сав бијел, за шлемом пера му бијела, Заиграва коња, мниш на мејдан чика, Те гњев Сакрипана обузе цијела, Од љутине у вис диже му се кика. Јунака, што њему уживање дивно Поквари, очима стријељаше кивно. 61. Модар пламен њему из очију лиже, Незнаног на мејдан позива и грди. Чув како пријетњу за пријетњом ниже Овај, кога много та дерњава срди, Јурну, и ено се један другом ближе, Да се лупе као каменови тврди. Седла су ногама грчевито стегли, Тешка копља бојна напријед потегли. 62. Гора јечи, звјерад обузимље страва Од судара силна двојице крвника. Није бјешња борба ни између лава И тигра, илити разјарена бика. Оклопи примају удар копља права, Те од смрти бране обадва војника, Ал обадва штита у обадва џина Прскоше, копља их провалише њина.