Отаџбина

78

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

Пигмалион до краја првог чина изјављује своју љубав овој мермерној лепотици. Његова је љубав тако силна, бујица његове поетичности тако је огромна, молба боговима је тако искрена, да се најзад богови умилостивише и — лепо мермерно тело поче да се креће, а до мало час ледена. камена уста проговорише : — Је си ли срећан Пигмалионе? Завеса, наравно брзо пада, јер оваква екстаза не би могла дуже трајати. Госпођа Параскевопуло није имала у целом првом чину да ради ништа друго, до да буде непомична, лепа статуа, и она је доиста била лепа, само је за тако голишаву ролу сувише Сара Бернар, сувише мршава... Мали ветрић који је се лепршао по «рају и за време овога првог чина, тако се несташно играо са нежним борама њене ваздушасто танке хаљине, да је тешко било сачувати илузију, као да су то камене боре, јер су се оне и сувише припијале за тело наше трагеткиње а ја сам знајући, да су све велике и страсне глумице више или мање туберкулозне, зебао од страха, да се мермерна статуа не накашље пре него што је богови оживе, пре него дође моменат, да и њено камено срце закуца, да и њене лепе али мртве усне проговоре. Срећом ди1; 18 ^ап^а' шх 18' §'8сће§п! Као што видите , у првом чину не беше никакве радње, драмске радње. Један философски разговор и један врло поетичан монолог или ако хоћете разговор са статуом. то је све. Писац је то осећао, па да би колико толико унео живота у први чин, један слуга прекида краљев монолог , да га упита , треба ли упалити какву свећу, јер се већ смркло ? Пигмалион воли остати у мраку. Слуга излази на поље, монолог се наставља. Али како већ и самом писцу дуго траје, улази гласник, који јавља Краљу да се његов брат Ренос враћа из туђине у којој је прогнат од оца , дуго лутао. Пигмалион веома воли тога свог јединог брата, врло се радује његовом повратку,