Отаџбина

80

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

И Ренос почиње дугачку причу, која траје кроз цео други чин, причу о спремању експедиције у Колхиду, да се донесе златно руно, о свима ванредним авантурама, које су имали Аргонавте да препате, док су извршили своју мисију, о љубави Јазона и Мидије, о зверству са којим је Мидија исекла на комаде нејакога брата свога, само да спасе свога љубавника. — Од ужаса ове сцене све Аргонавте заплакаше, само једно око оста суво — ту застаде Ренос. — Једина Мидија није плакала — рече Галатија. — Само жена могла је ово погодити. — Како можеш тако што и помислити Галатијо? рече Пигмалион. Како може женско срце, које се топи од љубави за некога, да буде тврдо и немилостиво према другима , па чак и према рођеном оцу и брату ? — и слатки мужић Пигмалион љуби своју Галатију. Ренос иаставља своју причу сетивши се, да је управо хтео причати о сиренама; прича како би све Аргонавте због сирена пропале без трага и гласа , да их није спасао Орфеос својом песмом, која је била чаробнија и слађа и од самих сиренских песама. — Та нас је песма спасла — прекиде Ренос. — А Мидија ? — упита Галатија. — Мидија приђе, и пољуби ОрФеоса у уста. — Браво Мидија ! — кличе ото и чашња статуа. Какву ли је то песму невао Орфеос ? Ах, када бих ја могла чути ту песму ! — Шта би за њу дала Галатијо ? — пита Ренос — Оно што и Мидија — упаде у реч брзоплети и ћорави муж. Ренос декламује песму, коју је ОрФеос певао, и Галатија би у одушевл^ењу урадила, што је Пигмалион у њено име обећао за ту песму, да у тај мах не уђе Евмилос, који јавља краљу, да су се безбројни Крићани искрцали на острво, па пале, пљачкају и убијају ; пред