Отаџбина

82

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

Али срећом Ренос је поштен човек; он је одмах побегао од онако наопаке снахе. Бадава га је Пигмалион уверавао , да та најезда Крићана није ништа, да ће његови опробани ђенерали лако победити и растерати те пљачкаше; бадава га је преклињао, да не излаже свој драгоцени живот у тако ниској и за једног Аргонавту недостојној бзрби — Ренос је брата тако мрко погледао да је Пигмалион морао погледати у <( земљицу црну и , а Ренос одјури да се стави «на чело војске". То се све догодило између другог и трећег чина који почиње у ((Галатији" Василијадисовој, као и у «Патарену Свевиду» нашега драгог Алексе Радуловића са неизбежним чупкањем онога цвета , који заљубљенима казује да ли их дотични (дотична) воли или не. <(Воли ме». — к Не воли ме>\ — (( Воли ме". Гетова Грета није дакле измислила ову «травку ниталицу", јер ето још 1361-ве године аре Христа, дакле пре 3253 године, заљубљене жене обраћале су се истом пророку, да им каже, да ли их воли њихов драги. Наравно очупана Маргерита уверава заљубљену Галатију, да је Ренос воли и она онда стојећи на отвореном прозору прижељкује за њим. Улази Пигмалион. Он је у бризи за братом јединпм, од кога нема никаквих гласова; он би због њега хтео да одјури такође на бојиште, али се боји, да му се Галатија не убије од плача за њим , за то тражи од ње обећање да неће кукати и плакати, ако он часком скочи до логора, само мало, сутра зором он ће бити опет поред ње, само нека не плаче. 0 запс^а вппрНсћаз свију зацопаних супруга! Галатија не само што не пада у несвест, шго ће је муж оставити, него му брже боље намешга оклоп,^ набија шлем на главу и вели да трчн и да јој што скорије доведе Реноса. За тим долази промена. У некаквом дивљем стењу видимо Реноса у очајању, што Крићани беже испред