Отаџбина

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

83

њега што међу њима нема ни једног јунака , да њега убије. Ренос воли Галатију као бесомучан, али он се гнуша тако грешне љубави ; он би хтео да умре, да погине, те да тако угаси ватру, коју је жена његовог рођеног брата распалила у његовим прсима. На позорници опет промена. И најбољи модерни грчки драматурзи болују од ове болести честих промена, као и српски. Пред нама је Галатијина соба у по ноћи. Оиа је још на прозору, још гледа, неће ли се од некуд Ренос указати, њена је љубав постала већ права врућштд, која сагорева. Улази некакав човек са опуштеним визиром на лицу и са оклопом до уста, и међу њима настаје овакав разговор. Галатија: Ако носиш добре гласе, говори. Нека ти је глас као у варварских Скита, ако ми јави победу, биће ми слађи од заједничке песме читаве хиљаде славуја. Јесу ли живи, побеђују ли краљеви 1 Човек: Ренос је жив , а Пнгмалион је једини, који краљује. Галатија : ( радосно) Јеси ли ми казао све, или остаје још нешто ? Човек: Остаје све. Слушај краљице. Ја сам Реносов друг, његова верна сенка. Он ме је у Фригији ишчупао из варварских руку, ои ме је спасао од сигурне смрти. Од тога доба ја сам, када сам уза њ, његова десна рука, а када сам далеко од њега ја сам његов језик. Моје безгранично пожртвовање за њ може се мерити само његовим поверењем према мени. Он ме шаље к теби из сред крваве победе. Ево његовога прстена на коме је изрезана слика лађе Арго {иоказујв јој ирстен). Он ме шаље да упитам Галатију: Шта жели она ? Да умре или да живи Ренос ? Гадатија: Ренос да умро ? 0 да имаш крила, па да одлетиш до њега и да му кажеш: ја хоћу да ои живи, да живи, да живи! Ако он умре, ја ћу преклињати бо6 *