Отаџбина

84

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

гове, да ме претворе у чуму само да подавим цео свет. Не ако умре Ренос, него само ако мало задоцни свој повратак, Галатија ће умрети. Јеси ли ( иришавши му са свим близу) лутајући с њиме чуо кад год, да његове усне шапућу какво име ? Да ли је кад год изговорио моје име са саучешћем 1 Реци ми, ти сенко Реносова, воли ли ме Ренос? О ти гвоздени човече претвори се у баханта, рикни по фригијски, али ми реци просто и јасно: Галатијо, Ренос те воли. Што ћутиш? Говори! Јеси ли га видео да по кад што овамо погледа? Је си ли му угледао какву сузу у очима? Је си ли га видео, да за тренутак напусти борбу, па да лута сам и брижан ? 0 Рене, Рене, Рене! — Чуј ме. Да одлетиш к њему и да му кажеш — јер како би се ја несрећница могла усудити, да му кажем — реци му... ништа друго до оно што видиш (шири руке). Ах, када би Ренос знао како сам га силно заволела. Човек: (баца. свој огрт&ч, отвара. визир и иокажв се Ренос) Галатијо! Срећом — завеса паде. Ако сам имао шта да замерам драматичности досадашњих чинова, четврти је тако силан. да не уступа ни пред једном Шекспировом драмом. Ево, па судите сами. Зора је у Галатијиној соби. Галатија у танкој «ваздушастој" хаљини; час нрвени час бледи, час скочи, час лешкари. Ренос стоји снужден. Из очију му час севне муња страшне унутрашње борбе, а одмах за тим гледају му очи као угашене. Галатија: 0, за што да те толико заволим Рене? Како си слаб ти јучерашњи јуначе и победниче! Ја сам, и ако сам камен била, из сажаљења према љубави једнога човека, кога никад волела несам, из камена оживела, а ти Рене са тако великим и племенитим срцем не осећаш ни најмање сажаљења према мени ? Ренос: Галатијо, ти си жена Пигмалионова.