Отаџбина

88

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

ска круна Ко се онда сећао прогнанога и проклетога брата ? Ренос : ( изван себе) 0 Пигмалионе, погинућеш! Галатија: Ко треба да влада? Само онај, који је јунак. А овде ко држи земљу, ко влада? Онај који несме мач ни у руке да узме, да се не посече њиме. У којој ли се то бори Пигмалионовог краљевског плашта крије та велика његова братинска љубав ? Где су имања, вароши, блага, која је он своме брату одвојио као његов део наслеђа ? За трпезом Пигмалионовом благовало је по стотину последњих жена, али на њој није никада било постављено, бруке ради, и за јединога брата, колико тек да се покаже, да га се још сећају. Не ће дуго проћи а краљ ће заповедиги слугама својим : «Скините ми ту беду с врага" и Ренос ће, покорно послушан своме краљу и господару, узети опет у шаке прогнанички штап само што га сада неће избацити из куће и домовине очева клетва, већ, братова чифтета. Реноо: Галатијо ! Галатија : Ах да, опрости. Окани се ти љубави. Она је сувише влсока за тебе. Не дижи твојих очију до мене, племенити јуначе, иего се згрчи и шћућури како треба, јер ето ти иде госа. Шта, робе ? Ти си се усудио да се ириближиш репу хаљине моје, која се повлачи по земљи? Дршћи, робе, јер ето чујем Господара на степеиицама! Ш та паразите, ти си се усудио Да мени говориш слатке љубавне речи ? Бежи, лавором увеичани војводо, јер те је чуо Господар Кипарски ! Бежи ето га иде! Ренос : (с ужасом) Онда, Галатијо, нека умре Пигмалион. Галатија: (ватрено) Иек умре. Отиди до њега. Потражи му половину Кипра, свој део. Он ћете као деспот одбити. Али ако пристане, захтевај најплодније земље, најлепше вароши. Ту ће узурпатор нланути, и онда нека мач расече....