Отаџбина

ЈЕДНА НОЋ У АТР1НАМА

89

Ренос: Не Кипар, већ груди његове. Галатијо, сутра ће овамо доћи само један од нас двојице. Онај ће бити блажен, онај ће бити прави бог, који те сутра угледа. Нека се сврши воља богова. Галатија: Ти ћеш доћи Рено. Ти једини. Ништа не брини, драги мој. И чујеш, не троши многе речи, рана нека је само дубока и брза. Запуши уши, нека само рука ради. Ништа више. Не заборави ме Рене ни једнога тренутка. Сећај се да те чекам.... Чека те Галатија.... Ко ти рече да сте ви браћа? 0 када би душа моја могла, да се претвори у десницу твоју! Ренос: Ћути, ћути! Умреће Пигмалион, ум^оо је већ (одјури). Госпођа Параскевопуло била је у овој сцени дивна. Бујица њене страсти била је као огроман планински слап, који јури низа џиновско стење рушећи и носећи собом све. што.би се усудило да му смета. Она мршава слаба жена беше се претворила у неодољивог демона, у лепу тигрицу, којој се отима оно, што јој је најмилије. Она беше заносно лепа. беше силна, страховита, беше жена у зоолошком смислу те речи, т. ј. једна звер, којој је цео живот концентрисан у — чулној страсти. Ни мало не беше чудно што је оваква сирена и фурија од жене саломила онаквога јунака и пошгенога човека, као што беше Ренос. Док се ово на једној сграни острва догађало, дотле је на другој Пигмалион спремао свој летњиковац, да у њему сви заједно проведу пролеће, спремао је у шуми позорницу за јонске Флауташе и балерине, који ће забав нати његову Галатију. Кад се извршила промена на позорници, видесмо Пигмалиона у највећем нестрпљењу што књих" још нема. Шаље слуге на највећи вис да виде, иду ли већ? Слуга се воаћа и јав ва да се далеко на главноме друму види нешто страшно: «Ако није олуја а оно је Ренос. Ако је у оном облаку човек, онда никада смртан