Отаџбина

ЈЕДНА НОЋ У АТИНАМА

91

ђени син — али ја сам твој брат, ја тебе волим као и себе самог; нека се подели Кипар на двоје , и свак од нас нек узме једну полутину. Јеси ли задовољан Рене ? Ренос: Нисам. Ти си толике године уживао све краљевске приходе сам. Време је, да и ја добијем толико исто блага. Ја с тога тражим најлепше вароши и најплодније земље на острву. У осталом ја се и не зовем више Ренос, него нроклетник. Пигмалион : Узми их, брате, и нека су ти са срећом. Ах, ти си мислио, да има икаквог блага на овоме свету, ради кога бих ја жртвовао срце брата мога? Како се то изменисмо, брате мој, за неколико часова ? Како могу да верујем да је племенито срце таквога јунака, као што си ти, постало роб злату ? Ти жудиш за варошима, жетвама, за богаством Кипра? Узми све то па нека људска срећа и радост двоје браће буду плодови ове земље, бисер и драго камење! Зар си још забринут и тужан? Хоћеш ли још што више ? Ренос ; (намрштено) Кипар је малена земља, она има један престо. Ко ће седети на томе престолу ? Обојица не можемо краљевати. Боље је у пустињи бити први, него у вароши други. Један од нас двојице треба да остане и да краљује (трза, мач). Једно само могу још, а то је да не постанем убица из заседе. И ти носиш мач. Ходи да се огледамо као људи на јуначком мегдану. Питање : ко ће од сада бити кипарски краљ, иека реше наши мачеви и богови. Ако те убијем братово проклетство није теже од очевог; а ако ја погинем, барем ће се извршити моја судбина, извршиће се очева клетва. Пигмалион: ( ведар и са небеском мирноћом разголиги арса своја). Ако налазиш да су ова прса дивљачнија од зверова и варвара, са којима си се борио у пустињи и по свету, удри Рене, прободи их без милости. Али ја никада, никада Пигмалион неће потегнути мачем на брата свога.