Отаџбина

92

ЈЕДНА НОТл У АТИНАНА

(Ренос дршће и глвда у земљу; мач у руци дрхти). Пигмалион : (отиасује свој краљевски мач). Тако ми Бога заштитника заклетве, ја се ево данас одричем очинског престола и проглашујем тебе, Рене, за краља Кипарског. У меото братоубилачког ножа, који си од мене тражио, ево ти краљевски мач. Задржи престо, буди срећан, само ми остани брат, брате мој једини! Мени је доота и најмања Кипарска колиба са Галатијом. Моје је блаженство љубав и верност Галатијина. Шга је мени све богаство овога света? Најбожанственији свију мојих снова, постао је јава. Под мојим сузама и пољупцима оживела је Галатија. Њеиа је љубав према мени божанствеиа, вечна и бескрајна као оно небо горе. Сада ми васкрсава и брат и прима владу. Има ли игде срећнијег смртника од мене ? Ренос: (баца мач од себе и илачући загрли брата). 0 брате мој, брате мој, брате мој! Пигмалион: (загрли брата иа му онда оаасује краљввски мач) За што плачеш Рене ? Ти си брат мој, ти си краљ и господар мој. Не плачи, Рене, јер ће ми душа закукати од суза твојих. Ренос: (кријући луце своје у братовља недра, и јецајући ) Брате, брате мој. Пигмалион: (милујући га ио глави, са очима иуним суза) За што плачеш Рене? Реците ми, богови, ко ми претвори у слабачко деге јунака мога, племенитога аргонавту мога? Здраво да сте слатке сузе захвалности и братке љубави! Теците ватрене сузе, које сте у сгању да умекшате и најтврђа и гвоздена срца јуначка. Али доста брате мој! Ништа ти мени не дугујеш. Веруј ми, ако и даље усплачеш, веруј ми, зажелећу, да ти сваку сузу платим крвљу мојом (Рвнос само јвца али нв може да говори). Немој да си дете, Рене! 0 где си, Галатијо, да заједно тешимо брата нашег? (љуби Ренову главу). Реци ми, Рене, да сам ти одбио што си тражио, па да си ме убио, да ил би онда имао ових суза? { Ренос на