Отаџбина

ЈЕДНА IIОЋ У АТИНАМА

93

један, иут отргне се из братовог загрљаја и јурне к вратима) Бегаш? За што Рене? — (Ренос је већ одјурио. Пигмалион јурећи за њим). Рене, брате мој, јадни мој Рене! Не бежн од мене, ништа ми ниси скривио... Рене!... Завеса пада, свршен је четврти чин један од најдешних и најсилнијих драмских чинова, које сам ја икада видео или читао — а Бог један зна колику сам их масу ирогутао. И онај Чвабо, Францман, што ли је, онај Бурдон вели, да у модерној грчкој драми нема живота, нема посматрања природе, нема њиховог данашњег дрвенога коња, нема апсихологије"! Али да, и он прави изузетак са четвртим чином Галатије. Бедни глумци овог грчког «путујућег позоришног друштва" трудили су се поштено, да буду са својом игром на висини Басилијадисове музе и били су прилични. Ја какав ли би био еФекат, да се нешто овај чин одигра на позорници бечког бургтеатра или у париском Тћеа1ге ГгапеаЈв! У петом чину видимо Реноса у некаквој врлети, где поји коња на једном планинском потоку, докле очајање раздире његове груди. Из његовог монолога ево неколнко речи. «Да бегам.... Да. Да побегнем далеко од Кипра, далеко од краљевскога двора, далеко од ње... Али ако се какве звездане поћи сетим очију њених, сузних очију њених, ако се сетим љубави њене, која се увијала пред иогама мојим као змија... ако се вратим као бесна рањена звер , што јури с отровном стрелом заглављеном јој између ребара, да ли ће оида Пигмалион остати жив ? Ах, Пигмалионе, за што да си смртан човек ти, кад си иначе сав једно чисто небеско биће ? 0 Галатијо за. што ме напоји отровом, за што ме наведе да днгнем руку на брата свога? Сада ти треба да умреш, јер си убила два брата. Како, нечиста, можеш да ме волиш , када сам посто убица и то братоубица ? Нас је једна мајка родила и ти ми рече, да раздерем утробу