Отаџбина

ЈИДНА НОЋ У АТИНАМА

95

Улази мрачни и натуштени Ренос. Она му полети на сусрет. Галатија : О први дане живота мојега ! 0 слатка светлости ! Како сам и за тренутак могла сумњати да ће се Ренос вратити! Дакле спасени смо ? (Ренос Аути). Умро је, 0, да, бежите сада бриге и у страху пробдеиисане ноћи ! Он ме чека с друге стране Кокитона у паклу.. Ренос : Тешко меии... Мож'да би боље било. . Гадатија: Али, Пигмалионе , напиј се са реке заборава, јер ево видиш незасићена ми је жудња за светлошћу, за врелим животом и гледаћу да што доцније к геби сиђем. Ренос : Када би то било у твојој руци Галатијо ! Галатија : То је у рукама богова. Али Рене сада си ти мој бог. У твојој су руци и мој живот и све моје чари. Ренос: То си истину казала.... 0 богови да ли сам ногодио вашу пресуду ?... Галатија: (грлећи Реноса). Пресуда је извршеиа. Наградни венац ево ти граде моје беле руке. Али реци ми, Рене, је ли сумњао штогод, је ли рекао што о мени ? Ренос : Волио те је Галатијо. Живео је само за те. Што је сањао за небо, беше нашао на земљи, и веровао је у ту срећу. Љубио те је и као дете и као бог. «Ево ти, рече, и Кипар и краљевство и цео свет. Мени је доста Галатија и једна колеба". Беше ли то та Галатија о којој ми он говораше ? Галатија : Тако дакле, умро је. Заклао си га, као што се договорисмо, Рене мој. Је си ли видео када је издахнуо ? Ренос : (после крлтког ћутања.). Ваљао се пред мојим иогама. Заклињао ми се свима боговима, да ме воли као оно кад бесмо још невина деца. Тебе је помињао као једну богињу верности. Алија се сетих тебе и не дадох се умилостивити. Галатија: Дивни Рене ! Па онда ?