Ошишани јеж

СТИЗАЊЕ У ПОЖАРЕВАЦ

Популарна географија

јУ.питомој долини Стига, лежи мирна и у сваком погледу узорна варош Пожаревец, Са својих икс мештана мушког и ипслилон мештанки женског пола, уредно пријављених и са уверењем о сталном месту боравка, сам је себи довољан, па се на сваки долазак са стране у овај град, не гледа нимало благонаклоно. Кад неко то и покуша, зачује се чувена сентенција: -Канибал, Антић портас! То у преводу на српски значи да су на граници пожаревечког атара људождери из опозиције, који чине све да сатру наше људе. А наши људи зна се ко су. Наши људи и наш човек уопште и капу држе нахерену улево. Оно “AHTnti портас" значи да је Пожаревец двориште председника општине чији је задатак да сачува миран сан мештана Бамбиленда, КП дома и осталих пожаревечких отмених квартова, јер ово надљудско насеље има веома опасног газду. Пожаревец се могу и на улици срести многе знаменитости. У њему су рођени Пера, Мика и Лаза. Није Пожаревец познат само по мушким знаменитостима. Пожаревец је дао и низ Српкиња. Између осталих, тамо су рођене и Јела, Мица и Дара. Зато се у Пожеревец и долази као у једно родно место. Осим по онима који су рођени у Пожаревецу, град је познат и по изузетно очуваној архитектури. Неке од зграда су тако очуване, као да их штити армија полиције. Али, не, Нема ту полицајаца колико за једну дивизију. Осим добро очуване архитектуре, Пожаревец је познат и по галеријама. У једној од њих налазе се слике Милене Павловић Барили, сликарке која је оставила дубоке трагове у снегу пожаревечких сокака. Од религиозних установа, ту су Мадона и месна православна црква. У Пожаревецу постоји и неколико слободних царинских зона у којима бизнисују људи који не морају да плаћају никакве дажбине. Ту се све одвија по принципу - посао је посао, а бизнис је бизнис, Најпознатији кварт у Пожаревецу је Забела. Ту су се још пре рата организовали преводилачки сусрети. Тако, на пример, сретну се Родољуб Чолаковић и Моша Пијаде и преводе "Капитал" од Карла Маркса до данашњих дана. Захваљујући неким личностима, у Пожаревец је готово доћи, а Забели, из Пожаревеца је скоро немогуће оти^и. Иначе, Пожаревец се после Призрена, Крагујевца и Београда сматра за још једну од српских престоница. Призрен је то био у време кад је Србија била на врхунцу, Крагујевац је то био у време Србије у границама Београдског пашалука, Београд је био престоница у време кад је у њему опозиција била власт, а Пожаревец ће престоница тек да буде, и то онда кад Србија постане - Пожаревац, около јасење. Због онога што је био, дакле, али нарочито због онога што јесте, а поготово ради онога што ће Пожаревец бити, овај град и заокупља толико пажњу јавности. Јер, као и у све што је забрањено, јавност и у Пожаревец упире своје погледе. А тамо, чудна ми чуда. Као да се нешто друго и могло очекивати, овде где су чуда једна потпуно уобичајена, свакодневна и већ помало учестала појава.

Радивоје БОЈИЧИЋ

6