Пастир

51

жаром душе своге; ево неодољиве наде, с когом ваља да живимо и да 1е нигедног часа испред очиГу не губимо. Радећи родољубиво сви, што нас 1е, можемо се надати на милостивог Бога, да ће благословити све праведне жеље наше, да ће укрепити и оснажити сва напрезања наша, па да ћемо скорим отпевати у храму братске заГедниде химну целокупноГ српскоГ слободи и самосталности и ухватити се У коло с осталим напредним народима на свету, радећи с њима заГедно на општог људскоГ образованости и слободи хришћанскоГ. Догшатнчке поукеБлажепи живот првих људи. Бог Ге створио човека ради среће његове, дао му Ге способност, да благуГе — дао му Ге блаженство. Човек може бити срећан тек онда, кад Ге свачим задовољан, кад ни у чему нема нужде. Па Бог 1е дао првом човеку све што му бепте нужно, што беше пригатно и за тело и за душу његову. Телу човечиГем потребно 1е пре свега обиталиште, па Бог даде човеку жилии^е — раћ РаГ ова1 бегаше прекрасан Гедан врт, кош Ге сам Бог тако дивно на земљи уредио. Ту беше мноштво различитог дрвећа, наглепше воће расло те ту. ОваГ врт са свим, што у њему беше, и сву земљу с растињем и животињама предаде Бог власти човечимн. И ночем у власти човечшоГ беше сва земља, то Ге Гасно, да он нтне имао оскудиде у храни. Он се могао хранити плодовима од сваког дрвета. Но покраГ ове обичне хране, когом ми и сада можемо да се послужимо, у првог човека у раГу беше неке хране необичне, какве ми у оном виду сада немамо. Храна нам Ге нужна ради тога, да не умремо, Гер да хране немамо ми би умрли од глади. Но ова наша храна може донекле да продужи наш живот, али да спасе од смрти — не може: