Пастир

52

сви људи хране се, па опет умиру. Но у ра1у у првог човека беше и такве хране, ко1а га могаше да спасе од смрти. Та храна беше род од гедног дрвета. Па зато, што род од овог дрвета чуваше човека од смрти, даваше живот телу његову, зваше се то дрво — древо жизни. У садашње доба човеку Ге потребна Гош и одећа, а ове потребе човек ниге осећао, док беше у ра1у. Нама Ге потребна одећа зато, да се сачувамо, да нам ваздух не нашкоди — да нам не науди велика врућина, хладноћа, назеб. Но у рагу тако већ не беше: тамо ваздух не шкођаше ништа човеку, па не беше потребно да се заштићава од њега, ниге му требала одећа. Но да ли човеку Гош шта треба покраГ обиталинИа, хране и одеће? Сваки човек осећа потребу да ради , да се труди: телу његову од преке Ге потребе делање, кретање. Кад човек не би имао никаквога рада, никаквога занимања, био би сетан, невесео, био би незадовољан, па би му и тело, кад не би ништа радило, олабавило, ослабело и занемогло. По овоме кад не би првом човеку дана била могућност да се труди у раГу, он би био незадовољан, несрећан. Но њему 1е дана била та могућност он чуваше и обделаваше раћ Тако први човек у раГу немађаше оскудице ни у чему што се тиче његова тела: имао Ге обиталиште, храну, а и могућноот да се труди. Но покраг тела у човеку Ге гош и душа. Душа такође оће своге, она има сво!е потребе, и кад се и њог не би дало оно, шта гог ге потребно, човек би опет осећао недостатак, био би несрећан. Какве нотребе има наша душа ? Душа Ге наша, саздана по образу Божшу, задовољна Ге само онда, кад 1е близу Бога. Па испочетка душа првог човека и беше близу Бога. Човек непрестано имађаше на уму, шта Ге Бог учинио ради њега, поштоваше га, љубљаше и тако ношаше Бога непрестано и у срцу и у памети. Свашта му 1е напомињало Бога: и земља и растиње и животиње; сва творења божта указиваху на Творца,