Пастир

56

одвлачи очи Симеона на ову бедну породицу и Дух свети Гавља му, да Ге то детенце она1 истн МесиГа, кога он тако давно изгледа и кошГе чдАнУе и оут^х^ Изрлилекл. Препуњен радошћу, он узима Исуса на руке. дрхћући од умиљења. Марта изненађена овим погавом даге му дете и радозналим очима гледа, шта ће даље бити. Он га држа неколико минута на рукама , затим подигне очи сво1е к небу и проговори: нин-ћ отпг(фдеши рлвл твоего кллдико и т. д. т. I. сад отпушти с миром слугу свогега, Господе, по речи сво101; Гер видеше очи моге спасење твоГе, коге си спремио пред лицем свиГу народа, видело, да обасГа незнабошце и славу народа твоГега израГиљског. Хосиф и МариГа зачуђени стаГаху непомични и гледаху у старца, дивећи се његовим речма. Симеон их благослови и назове блаженима зато, што су се удостошли да буду родитељи и васпитатељи божачственог младенца. Затим обраћаХући се к Мариш и даГући гог мледенца шш ГасниГе каже, какав ће бити та 1 младенац и за њу и за Израшља. „Због њега ће многи (кош му не буду веровали) пасти и многи (кош му поверуГу) оснажиће се у Израшљу. Он ће бити предмет многих противоречица и то таквих, да ће се у многима угледати њихов начин мисли, а и Теби самоГ биће некада тако тешко, као кад би те мач ударио у срце.“ Ал’ и саме ове речи већ беГаху као мач оштре: оне узмутише у неколико небеско весеље Маришно. Но она с оним истим смирењем, с каквим Ге негда примила Арханђелски поздрав рекавши: Се рлвл Господна , вг(ди мн-ћ по гллгол^ ткобл^, прими и сада речи Богом умудреног старца и смести их у срце своге с надом на вољу божигу. Ко се потпуно преда 1 е вољи 60ЖИ101, та! не разбира о даровима његовим, па ма како да се страшни чине. У то исто време живљаше при храму нека побожна старица по имену Лна. Знатна родом она беше шш знатнша побожношћу свошм. Оставши удова шш у седмог години од своге удадбе, беше се одала на служење Богу, па ни дању