Пастир

57

ни ноћу не одлажаше од храма. Тако живљаше око 60. година; гер и она као и Симеон ишчекиваше долазак Спаситеља. И ево, кад Симеон држаше на рукама свошма младенца Исуса, она приђе к њему и Духом светим позна у њему обећаног Месигу. С ускићењем св. Ана хваљаше и прослављаше Господа, што испуни већ Једном давнашње своге обећање и што гог дарова, да очима сагледа Спатитеља света. А затим 1ави свима и свакоме по Херусалиму и около Херусалима, кош очекиваху избављења. (Лук. 11. 22—39) И тако донешење Исуса у храм пресретнуто беше са великом славом. Свети праведници Симеон и Ана пресретоше Господа и гавише о њему свима. Симеон, ко1и ге примио на своГе руке божанственог Спаситеља назват ге Богопримац; а Ану од овог времена почну звати Пророчицом. А за ово, што се на таГ дан (2. Фебр.) јасно видело, да Ге дошао онац кош ће научити људе правди и истини, извести их из таме и заблуде, застати сунцем иравде и скоро огреГати све народе, света црква установи, да се таГ дан светкуге, и назове га: Сретеше Господмк. Чему нас учи ова приповетка? Учи нас томе, да у науци наше св. вере има много несхватљивог таганственог, и да по овоме ниГе нам могућно, да све то обухватимо и схватимо нашим нростим разумом, већ ваља да се ослонимо на свог верног учитеља и тумача — свету цркву нашу, па ову да слушамо, њог да се у свему поверимо. Праведни Симеон дочекао Ге, да тек под дубоку старост своГу види како се испуњава оно, што Ге за њега било несхватљиво и што ге он Гедном усудио се одрицати. Под старост или нред смрт отвориће се у нас очи умне и ми ћемо знати оно, што сада не можемо да знамо, уверићемо се о оном, о чему се сада Гако сумњамо. 0 ! колико ли ће нас у том последњем стању моћи да без нрекора савести ионове оне речи Симеонове: „Сад, господе', одпусти слугу твога да умре с миром!“