Пастир

274

снагом. Видимо, како сад оживљава, листа и цвета биље, коГе ге дуго као мртво и без живота под ледом и снегом лежало. Видимо, како семе, ко1е Ге с Гесени посе1ано за хран^ самртнима, сад красно ниче и дише силом животном. Милшунима цветова увело Ге наГире од жесгоког летњег сунца, после од суровог дувања Гесењих ветрова. дрва гола и у самом скелету остадоше,- но гле, чим се указа пролеће, повраћа се све к пређашноГ красоти свокн и сили, к првашњем животу и радиности; земаљска површина изгледа сад као какав раскошни веленац (ћилим), дрва одевена лишћем, биље оживело, па се накитило прекрасним цвећем. Таква ће чудновата промена бити и у дан свеопштег васкрсења, кад ће се по речма Господа: „оврадовати срце ннше,а коста наше као трава никнути, те ће се нознати рука , т, Ге. власт и сила Господа онима, кош га се воГе.“ (Ис. 66. 14.) Земаљски живот наш ниге ништа друго, него многотрудно, жестоко лето и зима; ми падамо овде гедно за другим, као што отпада лишће с дрвећа, коГе Ге мраз нобио. Земља прима тела наша, као што прима и семење — ради новог живота. И тако ће бити све дотле, док не приспе одређеии рок свеопштег суда божигег и време другог доласка христова на земљу. Тада ће бити оно, што Ге речено у причи о 10. девоГака: „ задремаше све и лоспаше“ (Мат. 25. 5.) Но изненада у поноћ чуће се глас: устатге мртви! се жени \2 грддетг! Свети апостол Павле убеђугући Коринћане у истини општег васкрсења мртвих, показуГе нм зрна како клиГагу (I. Кор. 15. 35.) Васкрсење мртвих било ге за незнабошце такав догмат, когим су се гош више саблажњавали, видећи из искуства , где се тело човечше после смрти сасвим раствара. Из земље не може се, мислили су Коринћани, родити оно, што спада у састав човечшег тела, као н. пр. жиле, нерви, мишићи, крв, и. т. д. С тога су они питали: како ће мртви васкрснути? у каквом ли се телу погавити?