Пастир

275

На то иитање одговара апостол. „ Безумниче! ти што сејеш, неће оживети , ико не умре. И што се1еш , не селеш тело , ко1е ће пити , него голо зрно, г.ило лшеничпо или друго какво ; а Бог му даге тело какво хоће , и сваком семену сво/е тело.“ (I. Кор. 15. 36, — 39). То значи: семе Гош ниге биље,коГе се из њега развша, но само зрно тог биља; тако исто бездушно тело, нше тело у самом оном виду, у каквом ће васкрснути, но само зрно тога тела. И по томе, као што Бог свогом чудном силом чини, да се зрно пшенично развта у клас, а из зрна постаге потпуна биљка, тако ће исто и из праха и пепела нићи ново човечте тело. И почем ће то оживотворење праха бити у дан нашег општег васкреења, то ће таг дан налицати на пролеће, кад се сва природа у нов живот повраћа. У пролеће претвара се тужна зимња слика у веселу и прекрасну: што 1е зими било голо и ружно, сад носи дивну одећу; првашња бедна природа постала ге богата и обилата. Тако ће бити и при васкрсењу мртвих: „ се/е се за распадљивост, а уста/е за нерасладљивост ; сехе се у срамоти , а уста/е у слави; се/е се у слапости , а уста/е у сили ; се/е се тело телесно, а уста/е тело духовно. и (Кор. I. 15. 42— 44) Ето какву ће промену поднети наше тело у дан васкреења мртвих! „Сехе се за распадљивост, а устаге за нераспадљивост.“ Кад се смрт ваекрсењем победи, онда тело, коГе Ге устало, нећс заиста више умрети, него ће остати нераспадљиво. Тело, коге сад носимо, подлежи сваком бурном утицагу и нашосле самог смрти; оно пропада од хладноће, глади и жсђи; прете му неброгене болести; може га човек умртвити или дивљи зверови растргнути. Но нашто говорити о дивљим зверовима? кад му ма каква отровна муха може нанети самртну рану; може нропасти на сухоГземљи, у води, ваздуху и огњу. Но све то неће нас више плашити после васкрсења; тих оиастности нашем телу неће онда бити.