Пастир

276

„Сеге се у срамоти, уста1е у слави.“ Тело праведника, ко1е Ге васкрсло, разликоваће се од тела самртног, као што се леп сГаши драги камен разликуге од грубог, тавног шљунка или блата. Тако ће с човечишм телом бити нешто налик на то, што бива с пепелом и песком, из кошх ностаге светао и провидљив кристал, кош прелама зраке сунчане у обилатим цветовима дугиним. Из блатњаве и непровидљиве земље праве се особито танки, одвећ бели судови и ретке ствари. Но кад могу тако чудне промене бити на земљи, то колико чуднте промене мора1у бити оне, што их Ге приправио нагвећи уметник? Зато и говори Господ преко пророка: ,М1то 1е влато у рукама лончаревим , то сте ви, доме Израшлев , у руаи мот и (Хер. 18 6.) „СеГе се у слабости, устаге у сили.“ Место слабог, спо рог и тромог тела, добиће праведници снажно и лако тело. Зато ће они — вели блажени Августин — моћи телом тако брзо ићи, као мисли. А сад много у том обзиру уступа човек и животињама! Птице путу1у сваке године с таквом брзином, да 1е нрема тог ход човечиш као корњачин; не може дакле птицу човек са свима свотм парним машинама достићи. Но кад садашње тело устане у снази, онда неће знати за малаксање и слабост сила. Као што Ге анђео господнњи у Гедан мах пренео пророка Авакума из Худеге у Вавилон и натраг: тако ћемо исто и ми брзо ходити после васкрсења и прослављења нашег тела. Овде смо спори, тешки, а у старости сами себи тегобни, а тамо „окрилатићемо као орлови, потрчаћемо и нећемо се уморити, ходићемо и нећемо огладњети.“ (Ис. 40. 31.) Ако к>ш додамо, да тело човечше подлежи нсброгеним болестима: Гедан пати од очиГу, — другог мучи ухобоља, — трећи не може слободно да дише, — четврти страда од костобоље. Ко ће избро1ати сва страдања, котма подлежи тело човечте? Ко ће изређати еамо оне патње, пред котма мучи лекарство ? Ако се, велимо, тш то дода, онда колико ћемо бити уте-