Пастир

345

кугете, гледагући, како он гине под ударима несреће, како сва лажна красота спада с лица његова као росписко белило и руменило, кад га мокар сунђер дотакне.“ Хевтропте, не гледагући на заштиту Златоустову, не могаше да се увери о свомп безопасности, већ остави цркву и побегне на острво Ципар. Но одавде одведен, буде по заповести царскоГ мучки убиГен. Созомеи и други неки писци бацагу овде малу сенку на Златоуста, што овако вређа човека, кош се нахођаше на прагу гроба. Но Златоуст Ге сачуствовао само ономе, кош 1 е и сам умео сачуствовати другима. У противном случагу давао Ге правди места. Т.едан од нагвећих непригатеља ТевтропиГевих беше Гот Гаш. Завидећи сили и слави Тевтропшево! и распаљугући жељу, да га спотакне и заузме његов положаГ, ова1 варварин, кога протераше из свога завичаГа, кош беше изнашре прост солдат а наскоро начелник над вогском , — заповеди Требигилцу, да опусти област мале АзиГе, па да попрети и самом цару у Цариграду. Носле, пошто погибе Тевтропте, Гаш захтеваше, да цар дође сам собом у Анти1охи1у и да прими услове , коге ће му оваг поднети , или да му оправи главу Аврелтана, Сатурнина и граФа Тована. Цар се понижава пред варварином, те спасе своге великаше. Гаш се задовољава тиме, што примора цара, да му преда главно заповедништво над свом вогском . ИсториГа овог доба тако Ге замршена, да ге тешко разгледати то Тадно царовање Аркадигево и одредити, каква Ге управо у овом времену била улога Златоустова. ГТо свог вероватности Златоуста 1е слао цар као посланика Гашу, нашре да измоли живот помен} тим ведикашима а после и самоме цару. К првом посланству односи се, по свог прилици, Гедна беседа о Сатурнину и Аврелтану. Златоуст говори слушаоцима, да их оставља на време зато, што иде, да спасе њихову господу. Ако нте та беседа тим поводом после говорена, онда ге тешко разумети ону дубоку жалост и тугу,