Пастир

344

ће се кси тр^ддфисд и окремени негда уепокошти. Труд нас радуГе, труд нам постаГе задовољство , Гер 1е он по учењу хришћанском слава и понос човеку. Дакле 1е труд и рад нашшри базис — темељ држави. Сопственост и право , достоГанство маше , брачна верност, породица, — то су основе држави. Ни1е ли сад после свега овог Гасно, да ми и усред данашњег нашег напредничког времена морамо имати вере. Останимо верни свокн вери светок Вера Ге прва и нак важниГа државна чињеница. Она Ге основ целог нашег државног живота. Ми хоћемо да напредуГемо, ми морамо напредовати непрекидно и неуморно, но само — с вером те с вером.

\ Жнвот св. 1ована Златоуста. (Наставак.) Златоуст излази на среду и брани рекао бих страдаоца, но у души не сачуству1е његову паду. Ево неколико речи из те беседе, когу тада говораше: „Где су ти сад твош поклоници, твош хитри улагивачи, твош другови, ти чанколизи и лажљивци, кош се вртеше око тебе?“ Па затим се обраћа сл) 7 шаоцима и говори: „ми нисмо никад кадри замислити нити речма исказати она душевна страдања, ко1а Ге он морао осећати, очекугући сваког тренутка смрт? По и на што нам речи? Та зар он сам нте жива слика свошх страдања? Хуче, кад вошици царски дођоше, да га узму из овога места, и кад он побеже у олтар, — зар му лице не налицаше на лице мртвачко ? Зуби му звоцаху ; тело дрхташе; гезик онемио: он изгледаше као какав од камена кип. Па и сада зар Ге бољи! . . . . Девоше и жене остављаГу своге куће, људи своге послове и друге пршатне забаве, па сви долазе амо, да виде узмућену природу људску, непосто1анство светског величања, коге се тако гако види данас у лицу овог великаша. Ви ли-