Пастир

343

ки Гестетички укус и дивно течаше реч с уста њихових. Но ови људи — скупљаху се около лепотице Хетере. Ко ће да заштити, да сачува брачну верност, послушност синовљу ? Наспомињем вам мудричење оног плашљивог развратника, кош жељаше, да се ослободи испод дужности синовље, и кога песник представља у лицу Франца Мора. Ко ће да обезбрижи достоганство женскиња као маше, деве, љубе? Хедино хришћанство. Ко ће да заштити право венца на глави па до права последњег гроша у руци сиромашковог? Напредак, развитак, образованост народња у сазнању права свога? Но зар се у људском наиретку ни1е догађало то, да ге данас нешто право, што 1е сутра већ неправо?! Не, право има сво 1 корен дубље : оно , као што Ге рекао гош Софокло , ите производ само Гедне самртне људске силе. Христова црква свагда стош на стражи и чува међе правде и правице , и свагда како према вишем тако и према нижем говори: „то теби ниГе слободно. “ Сви велимо , да Ге човек саздан на рад и труд. Али ко ће да нам олакша ту дужност, ту тешку неопходност труда нашега? Стари свет? Но Платон гледаше с презрењем на телесни рад. Законодавство Солоново искључаваше радника од учешћа у делима државним. Аристотело сматраше, да 1е стидно за човека радити. А Цицерон допушташе Гедину трговину, па и то само трговину укрупно а никако ситничарску. Сваки други рад беше по његовоГ памети низак. Ето какав беше поглед старих философи на рад телесни. Може л бити, да човек према овом ниге ништа друго до натоварена животиња , кога се узалуд противи тешкоме терету рада и труда? Ко ће да улиге радосно уље у бедно срце радника, коме се светла звезда ни1е нигда насмешила? Тедина хришћанска вера. Она осветљава и загрева таг труд, гер проноведа локаГање; она побуђу^е к труду, гер показуТе у њему лек за душу; она весели нас у труду, 1ер обриче, да