Пастир

342

где год има вере наше, она све орошава благословом, Гер 1е њено милосердГе. О , свет би оваГ страшно био бедан , кад му не би света вера наша давала тог богатог, неисцрпног капитала, кошм се користуГе и онаг, што гледа с презрењем на њу — капитала хришћанског милосрђа! Ко ће да разгали тугу , ко да протумачи ташу њену ? Стари свет? Он 1е давао двоГаки одговор: самоубиетво или безосетљиво самопрегорење. Самопрегорење — доста жалосна реч, коГа као ледени оклоп обухвата животну топлоту душе, но не олакшава тугу , већ ге потискуГе Гош даље у унутрашњост. И оно Ге могло допринети к покоГу, но то ниГе поког суботни, већ поког мртвачки. Вера разгаљуГе тугу и открива тог тузи ташу благослова, „ЧуднаГето религиГа вели Тирс — Гер само она кадра 1е да да значага тузи.“ Но има Гош страдања, кога су тежа од видљивих туга, кога су страшнига и од саме смрти. Ова страдања исписуГе нам Шекспир, кад меће у уста краља Рихарда: „Рихарде! Ког се бошш? Да ли себе сама? Овде, видиш, нигде никог нема. О! Ал’ ме мучиш немирна савести! По мом телу капље се осуле, хладне капље као лед ледени.“ Ко повраћа мир ? Ко избавља нас од тнх успомена, што цепагу срце ? Напрепак ? Што Ге рекао Сенека: зли смо, то Ге поновио и Кант. Он обара мисао Русовљеву, да су људи по природи добри. Хош 1е и до данас зло она проблема — задато питање, на коме неуморно раде философи , да га реше. Но ако га они и реше, опет нам неће моћи дати оно, што срце назива лримирење, опроштење. То нама може дати Гедан Гедини „Бог наше вере. “ Ко ће да заштити женску страну од понижења, а у женскињу нашу магку, а у магци нашу породицу ? Напредак, образовање ? О! људи Периклова века бегаху образованиш од нас: они знађаху красне уметности, имађаху тан-