Пастир

63

рне тачке вероучења, коге су их делме од православних, и да путом разумног обавештавања дођу до иетине, већ само да изобличе православне за њихово веродстуиништво и да покажу свогу лажну праведност. Кад су расколници ушли у салу, где Ге скуп назначен, трибун Марцелин нредложио 1е им да седну, те да се таквим начном од почне ствар, због коГе су се скупили. — Они су се одказали, од те понуде, сматрагући да ге то за њих понижење да они седе заГедно с’ православнима. Као с' људма, кош су по њиховом мњењу заражена нечастивом науком „несћдохом а одговорили су они трибуну речма псалмопевца, не с%дохома сз сонмомв суГетнимб и со законопреступними не внидемз . . . Возненавидђхомп церковб лукавнуГугцих. *) У осталом су замолили цравославне да изложе на писмено веру обећаварући се да ће разгледатн спорне тачке вероучења, и другог дана преставити сабору на нретресање оно, што они нађу у том изложењу, да не одговара истином учењу цркве. Молба њихова била Ге уважена, и саборна преиирка због тог случага одложена Ге за други дан. 1 2 ) Таквим начином сабор Ге приступио к само! ствари тек у трећоГ свошг седници. Цоглавито клеветање донатиста да ге она од тог времена, од кад су се оделили расколници од ње, престала бити истином и светом, због тога, што Ге пустила у свога недра издашике, кош су се после и покагали. У свошм списима, ко1е су расколници тог седници читали, старали су се на основу разних места светог писма, но с’ нашим разумевањем да докажу, да се истина црква састош само из гедних чистих и светих чланова, да у њог нема нити може бити грешника нашосле Гавних, да пуштагући у своГа недра грешнике нарочито Гавне, она би се и сама оскрнавила њиховим гресима изгубивши свогу чистоћу и истинитост. „Кад би апостоли — читали су ресколници, —

1) Вгееи1. со11аГ сНез ееситсИ : орег АтризГ 1 9 раЗ 621. 2) 1Шет рас1. 622.