Пастир

641

да гледам не само с љубављу већ н с високопоштовањем. Целом Гугославенском свету православно-источна црква нше само Гедна узвишена религиозна светиња: она 1 е у исто време и народска светиња или да речем Гош боље паладиум еловенске народности. Но у многим земљама словенскога хуга, православна црква, уви! изгледа као канда 1е без главе. Много и премного наћи ће путник тамо 1епархи1а у ко1има пастири непознагу своге овце а и овце беже од свошх пастира непознавагући гласа њихова. Срећна Срби1а види у зачељу своГе цркве нагбољега од њених синова и служилаца, достошога прегемника Неманића св. Саве. Ха се усуђугем да дозволим себи наспоменути Гедну црту из живота старог просветитеља Срби1е. Писац, кош нам предаде подробности о његовом животу, казуге измеуђу осталога и то, да 1е Савакад Ге био Гош младић, потрешен био речима руског калуђера^ ко 1 И беше дошао рад пнсашпе у двор Немање снажног и богатог у оно време владаоца српског, и да Ге усљед тшх речи оставио и дом и оца и отишао за тим човеком, да у руском манастиру тражи вишег — духовног образовања. И ваше високопреосвештенство имадосте потребу тако исто потражити вишег духовног образовања међу Русима. Старо духовно Гединство и дружба РусиГе с Гужно-словенским народима, кога доносе у равноГ мери корист колико Руссш ? толико и Гужно-сдовенским народима, никада се ниГе прекраћивала а данас се она сазнаге више и боље него икада. Ми сви подхрању1емо у себи тврду наду и уверење, да ће ова благотворна дружба шш боље огачати и васкрснути нарочито по случагу садашњега вашег доласка у РусиХу; да ће благослов ваш, кош нам усрдно тако раздагете, и лично ваше познанство с нама Гош више и боље спошти нашу духовну свезу са гужно-словенским светом, — свезу, за рад коге наш комитет и постош, и ради, и мисли продужавати своГу радњу.“ Његово високопреосвештенство наш г. Митрополит одговорио ге на ово у кратко сљедуГућим речима: *