Пастир

642

„Мило ми чути и видети да се овде у Петрограду тако живо пробудила свест о словенеком делу, да овдашњи становници изгављугу нам тако снажно и дубоко сачуствше као словенима — рођеног браћи руског народа. Да благослови Господ Бог трудове и старања словенскога комитета у корист православног просвештења, духовне загеднице и братства словенских народа.“ За овим члан комитета Т. И. Филипов, обрати се г. Митрополиту нашем са овим поздравним речима: Врли лредставниче српске цркве БлажееМшн кнрг МвханлЂ! „Покренут гестгс-твеним осећањем признателности према месту твога васпитања, Ти предузе доста даљни пут из своГе благословене домовине у чувени и свети град Кшев да окитиш свошм присустством светковину његове знамените академиге, воГа одгаГа Русиш и у опште православном свету велики и знатан броГ људи, славних и по своме дубокоме знању и по узвишености свог наравственог живота, коме славном сонму она на велику радост и утеху своГу придружава и Тебе, просвештени владико. Па за то ниге ни чудо, што су Тебе тамо у тим познатим теби местима, где проведе Ти нашепше године тво1е младости, и, с књигом у руци а с крстом на плећима спремаше се за садашњи свог високи позив, — предусрели као познатог и давно очекиваног госта с дочеком какав Теби приличи. „Но отуда Ти предузе пут на Север — у дубљину руске земље, да посетиш и другу стару њену престоницу, па шта видимо и тамо ? То исто што у КиГеву, па ма да Ти ниси одпре познат био лично цркви московскоћ ЊеГзин многопоштовани Клир, више власти учебних и других друштвених завода, различити сталежи, и напоеледку цео народ православни, коме Ти дође у гедан од знатних дана