Пастир

645

у даљем преуспевању и напредовању у свима однопЈашма нашег народног живота. ? „Истина налазе се 1ош у тами угњетене силе, коге би раде биле да нрепрече свечаност ове идеге; но ниге далеко час, кад ће пући замке ншоцјнУа дерзости, као што некада оно мрачно чудовиште старог баеноеловља за противоборство светломе Олимпу поражено беше стрелом светоносног Бога. Пропас ти ће тако исто и ова чадородша таме пред неотрлзимок) силок свести словенске и судба њихова биће као судба смрадно умирућег Питона. ,,Врли светитељу! Допушти да се смемо надати, да ћеш Ти по повратку у твогу. паству казати Гог, као очевидац и веран сведок, о оним успесима, коГе од дана на дан крчи у рускоме друштву словенска идега, па тако да Ге Гош боље и чвршће утврдиш у осећању узаГамне оданости и поверења наспрам Русте. У речима мошм, ха мним, нема ни сенке као да народ српски негаш таква осећања према нама. Не! речи ове нису изазвате неповерењем. (коГе би за Тебе била страшна увреда) већ врло схватљивом брижљивошћу како да се уреде Гош боље наше узахамне везе нашта нас изазива сам положах Твохе отаџбине и уопште хугоистока Гевропе„За нас то већ нихе таша, да су свуда по целом његовом пространству расехани усрдни служитељи непршатељских нам власти и сила а под маском као да су то ваши искрени пртатељи и добротвори, бринући се како да вас отргну од нас и после претворе у оруђе свошх грабљивих намераБез умора и безстида они сеху међу вама свакохака опаДања на Русту плашећи вас призраком нашег властољубља. Па сачува! твохе домородце од ових опасних наговарања и не пожал труда наспомнњати им сваком даном приликом, да ми немамо пред очима ништа друго до Гедну бригу о срећи и слободи (без коге нема ни среће) наших Гедновераца и Гедноплемењака; да Ге она не насит' љивос, коху нам са стране намећу као да ми желимо и те-