Пастир

646

жимо да прогутамо друге мање словенске народиће, сасвим противна нашог природи; да се ми и онако у другим случашма и кад баш преку потребу имамо бранити своГа прака од насртаГа иеправедне силе, тешко покрећемо на народиће, кош нам Геднако пркосе и замећу кавгу из дана у дан. Па зар су то црте народа жудног за грабеж и наклоњеног за присватање? ПрисваГања, заиста, прете вам али не од нас већ од онога истог Заиада, кош тако немилице мрази и опада нас код вас н кош се прближуГе к вама с притворним учешћом на слику геванђелског лопова, кош иеприходитг другче рлзкћ дд уштг, у к Р л А 6т2 и пог^китл. „Код нас Ге вазда била и остаГе гедна мисао, Гедна брига о вама, а на име: да би по истеку извесног времена, кад Господу буде угодно услмшлти клздихлнУе и козкрдтити пл^ненУе лкдеи скоихг сви Гедноверни и Геднокрвни нам народи устроили свогу судбу на основу њихових дегствителних права непрекорачугући братске границе, те тако саставили сагуз мирне ником не претеће снаге, кога не би тражила освете за прошлост, већ би била тако снажна да може дати одпор новог каквог туђоГ снаги, ако би ова насрнула на њихово спокогство и слободу. „Завршугући могу беседу, Га Ге желим завршити наГискреном жељом обраћеном на лице твоге БЛЛжечћишУи архипастиру, да Бог даде да се продуже и умноже твоГе године на срећу СрбиГе и на корист свега словенства, до краГних предела човекова живота, и да буде дано твогим очима видети спасење твоГега народа и испунење чланУа ксего слокенског мГрл! Да на местима погаженим неправдом и насиљем, Гош за време твога живота обасГа правда и множестко мирл, дондеж е отиметсА л^нл....“ Преосвештени наш г. Митрополит одговорио Ге на ову реч Филипова сљедеће. „Хвала вам лепо за вашу мвлу и дивну беседу- Народ српски много се ослања на доброту РусиГе. Он се Гако узда