Пастир

118

само због зависти дрскога народа, или боље да речем, од варваске и скитничке гомиле у коки их имаде доста што се у теби и одгашше. Ко ке да те извави , ко ли да те утеши (Хер. 11, 13)? Ко да те поштеди, а ко да се побрине за те? Ко ли да те заодене првом одећом твогом? Ко ли ће да се постара да ти измоли мира ? Кад ћеш чути глас с неба: разбуди се, устани, кош си испио чашу моГе ‘Гарости , и кош си предан разрушењу ? Подигни твоГу снагу; обуци се у славу тво1у; стреси са себе прах твог; збаци Гарам са врата твога; поравни меето за рад чадора и дворова твошх! У осталом не оклеваг, не буди малодушан због поражага свога и понижења! Кош пролазе мимо тебе ,ти ликугу са тво1е несреће, пљешћу рукама, смеГу се, и тресући главама говоре: Ево града, крунине славе, узора целога света! Како ли иостаде оваГ Гедити град , у коме се умножи људство ? носта као удовица , умножен различитим народима , што владаше многим овластима , ностаде другоме нодлога (плач. 1, 1.) Али се ти ода тога не плаши! 1ер рече Господ Бог мог: Ха те мало напустих , али ћу те великом благошћу подићи! У срџби свопп окренух лице мо1е од тебе. али да те помилу1ем вечном милошћу ! — И доиста ти ћеш иекад да запеваш Богу с Давндом: по множесткг! кол^знт моихг кл сгрдцћ моемг, оут^ШснУд ткоа Боже, козкесслиш л дг(шг> /иок (због многих бољака могих у срцу моме, твоге утехе, Боже, развеселише душу моГу). Али где ти Ге твог Мо1си1е, где ли тво! Зороавељ ? Кад ћеш да сакупиш нас око себе , рашгркана , чеда твоГа, у четир стране света, као што прикуиља квочка пилиће своГе под крила? Ми се сад не можемо довољно нагледати тебе, кош си нежно обузет као мати, да ли1емо сузе пред тобом, колико могу или хоће наше очи. Са стрепњом се прикупљамо око тебе, као год птичићи кМима 1е не стало ранитељке, кошх Ге разбацано гнездо. Тешко и жалосно сносимо ми сво1е зло, удаљени од тво!е заштите, »Јучени глађу, жеђу, хладноћом, одевени рубиштем и нечистотама, ко!е нам са-