Пастир

383

грехова! Погреб 1е еам по себи врло тужна еветковпна, али у православноГ дркви 1 е украшен утегаителним и дивним песмама Тована Дамаскина, у кошма божишм духом просвећени песник живо описуГе ништавост и суГету жића човечтег, а у1едно уздиже збуњени дух к небу, и указуГе му Христа, као неизцрпљиви извор сваког блага! Краткост жића човечигег нацртана Ге врло дивно овим речма: „ КоГа се сладост у животу не ломеиш са жалошћу? кога ли слава стош на земљи ненроменљиво? Нше ли све славиГе од сенке? нте ли све варљивте од сна ? Iедно тренуће и све смрт лрими.“ А да би нам свети Дамаскин показао праву славу и сладост. вечну и са жалошћу несмешану , да би нам живо представио Христа као сунце правде, сву наду и утеху хришћанску, овако завршу1е песму своГу: „У светлости лица свогега Христе, и у сладости красоте своге, у коког , коГега си изаврао човекољуБче! и Света мати црква Гавља Гош вернима свошма два радосна и истинита Гемства за вечни живот, у апостолу и геванђељу. Сам Христос у свом геванђељу овако говори: „Заиста . заиста вам кажем, иде час и већ ге настао , кад ће мртви чути глас сина божтега, и чувши оживи ћеду!“ Ове речи самим сином божишм изговорене, кадре су утешити ожалошћено срце човечте, Гер Ге у њима живо изображено ускрсење мртвих, и вечни живот. Хош наша маша црква у свакидашњим Гектентама моли се Богу, за спасење умрлих, и на сваког св. литурђиш ваде се честице за мртве! Наша црква неостаља нас ни после смрти, и онда се она као њежна маша , стара за нашу Гадну душу, кад се ми више за њу старати нисмо у стању ; она нас с благословом материнским спушта у гроб, и непрестано принаша безкрвне жртве вечном судиш ради спасења умрлих чеда њезиних. — НазореГци се , као шго смо видели , лишаваГу ове благодети, лишаваГу се светих и узвишених молитава , и заступништва пресвете маше божте и свети анђела , они у наточ првенствуГућоГ цркви , и установама