Пастир

382

царство славе, и усљед тога нипошто ниГе дозвољено делекање и плакање назореЦима, коге они тачно и испуњаваГу.—

Док смо живи ми сами припадамо вечном оцу небесном, и просимо од њега опроштење грехова наших, долазимо у цркву, чинимо милостиње, саГедињавамо се са самим Исусом у светом причешћу и тако получавамо опрошта! волни и неволни грехова наших! Али кад наступи страшни час смртни онда већ нисмо више ми у стању за грехе наше молити се Богу, нити смо кадри приносити му жртве умилостивљавагуће, састогеће се у добрим делима хришћанским, и зато нам Ге тада нужна виша помоћ, нужно нам Ге у онаГ пар заетупништво пресвете дГеве Мариге, и свети угодника божиш. Дивно Ге нацртан положаг душе наше на самртном часу у узвишеног и божанственог црквенскоГ песми , овим речма: „ Ходите и ви свети мош апђели , станите иред судачку столицу Христову, и у духу савивши колена нлачући му валште: творче свега , помилуГ , ине одрини дело руку свотх. и Ево како душа самртникова анђеле зове , да гог у овом страшном часу у помоћи буду ! Гош се она у другог песми и к пречистоГ дгеви обраћа овим речма: „ Сад ге душу моГу овузео велики страх , и тежак ми 1е и неизказани трепет луше моГе , на полазку, пречиста утеши ме! и — Из дивннх ових песама видимо да 1е заиета нужно, и богоугодно, топле молитве слати за душу коГа се са овим светом растаГе, и коГа у наруч1а саздатеља свога одлази, па зато Ге наша магка црква Гош у прва хришћанска времена установила, да свештеник као посредник између Бога и људи, као слуга Христа Бога, над мртвим телом прописане молитве очита, да би се тим молитвама, олакшао души страшан прелазак у вечни живот. Од оног часа кад се душа с телом растави па докле се земаљски остатци неспусте у утробу опште матере земље . читагу се црквене молитве ради опрогатаГа

Ј