Песме и драме / Милутин Бојић

224

М. БОЈИЋ

Урош гледајући са зебњом у карту. Велики је Визант.

Цар Моја моћ је већа. (С ње осам дворова царских ужас рове, И Палеологу од ње дршћу плећа, Јер Господ Бог мене за спас Града зове.

Урош Страх ме.

Цар насмеје се Од победа» — Гле, врти маслина. Ево ти и Сколе, Магнаура ту је, Трибунала ево челичних зидина, Чије горде куле први зраци рује. Ево ти ходника. На три стране воде. Гле Библиотека)...

Урош усхићено Пуна светих списа!

Цар

И капеле царске гордо дижу своде. Ево купатила од чистих јасписа.

Урош Ево цркве, цркве... Гле безброј их има. Пуне су сутона, божанства и страха. У њима трепери дах свештеног дима.

- Пар

И грчи се демон сломљенога маха.

Урош Страсно волим цркве.

Цар

Моћ у њима спава. Али тебе зове звон стократих звона