Песме и драме / Милутин Бојић
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
224
М. БОЈИЋ
Урош гледајући са зебњом у карту. Велики је Визант.
Цар Моја моћ је већа. (С ње осам дворова царских ужас рове, И Палеологу од ње дршћу плећа, Јер Господ Бог мене за спас Града зове.
Урош Страх ме.
Цар насмеје се Од победа» — Гле, врти маслина. Ево ти и Сколе, Магнаура ту је, Трибунала ево челичних зидина, Чије горде куле први зраци рује. Ево ти ходника. На три стране воде. Гле Библиотека)...
Урош усхићено Пуна светих списа!
Цар
И капеле царске гордо дижу своде. Ево купатила од чистих јасписа.
Урош Ево цркве, цркве... Гле безброј их има. Пуне су сутона, божанства и страха. У њима трепери дах свештеног дима.
- Пар
И грчи се демон сломљенога маха.
Урош Страсно волим цркве.
Цар
Моћ у њима спава. Али тебе зове звон стократих звона