Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 995

(С галије што тоне и што очајава. (Даље на мапи) Кубикум! Па Филакс! Ево Октогона! Урош И Софија Света! Опет цркве ту су! Цар Што бројати црквег Урош Зборника су пуне. Цела прошлост спава ту у папирусу.

ИЕ а. Но блед сјај је митре наспрам сјаја круне. Урош Блед је, али љубак. Та ми нежност годи. Цар

Нежност, кад џин грца, џин пропале славе И мртвачко лице огледа у води» | Вали вруће крви улице му плаве И читаве руље к'о утваре круже. Чекају да куга косиром их зграби. Док се ловор дроби и вену му руже, Моја горда војска бољем диљу граби. Љуља се и јечи болник препун злости, А празне му куле одјекују тупо. Источноме цару дршћу труле кости, А смрвљен му поглед у ноћ стреми глупо. Чуј! Визант нас чека. — И к'о дужд, пун сјаја, Под стегом, док ветар из пустиње реже, Венчаћу се с морем што светове спаја И до Светог Гроба разапећу мреже.

(Он се усправио. Гледа гордо, занесено.) Из четири мора дохватићу воде, Нек с четири мора крик слава захори, Реч закона нека божје стреса своде, Јер један је закон: владај и покори. Нек се проспе понос низ мемљиве зиде И смрт страшну Граду освета прозбори, Да врагови моји у праху се виде, Јер једно је право: владај и покори! Урошева женидба 15