Пештанско-Будимска скоротеча

220

сли, како сирћчБ оваи грешећимЂ прашта безЂ да е крвв проливепа или милостб куплћна, и како онђ и кадЂ казни кога , само зато казни, да га поправи и на путЂ изведе. Наука природногЂ вћроисповћданн свагда е една и иста, сирЈзчБ: Богђ влада и управлн Запмта ли се садЂ: како управлн ? то ће представленћ о овомђ оногђ рода и образа бмти, коимђ сваК1И разни народа кннзђ са своимђ народомЂ влада и управлн. (конацЂ сл'ћдуе) ИЗВОДЂ ИЗЂ БЕЧКИ ЛћТОПИСА. (конацг) Нб 10 ВЂ ИЗГОВОрЂ н1в чисто србс .к1и , но ередина изме^у србскогЂ и хрватскогЂ нарЈчхн, несматрашћи на разлику у отоцима чрезЂ веће или манћ изкваренћ тал^ннски рћч !И з они су тако ^ерЂ у одћлу и обичаима различни одђ Морлака. Премда е ова у езику разлика, што се већма одђ Истрхе шншо иде, све манн , опетЂ се нћнЂ трагЂ чакЂ до Црнегоре налази , и може бмти у поединммЂ рћчма до Херцеговипе , и истимђ правцемЂ до Србте. Дал' е ова разлика сл$дство утока данашнћгЂ у сћверу граничећегЂ хрватскогЂ и краиискогЂ езика, или остатаКЂ по ПорфирородномЂ писцу населивши се Хрвата, о томђ е садЂ тежко што сђ извћсносћу рћшити. У првомЂ случаго морао се поменутЂ ИсторикЂ у толико преварити, што еданЂ народЂ подђ два различна наименованн наводи, као што смо поздше и примћре доживили • а и данасЂ 10шђ у землвописи разн &1 нћмачки школа представлнни бмваго Раци и Црногорци , као поданицм европеиске Турске, кон имена само одђ постоибина, у коима еданЂ народЂ, т. е. СрблБИ об51таваго, произилазе. У последнћмЂ случаго морали су Хрвати одвећЂ мала народа грана бмти, кон се доцше, кадЂ су СрблБИ изђ Босне и Херцеговине на тврду землго навалили, сђ овима споила, и само на отоцима и приморскимђ градовима, кои у посредственнои свези са тврдомЂ землБОМЂ нестое, одђ свои

властитостш до иаши времена по пћгпто задржала. Право обнснћнЈе овогђ могло 6 бт се валБда само тимђ придобб1ти, кадЂ 6 б 1 се о нарћчјго оточки жителн темеЛБНо истра;киванћ, и у колико е могуће подпуно сабиранћ нбшви србскомЂ езику странБг рћчш и необичнБХ образована предузело. ВукЂ се безЂ далћгЂ приуготовлћша слћдећи два примћра сећа, кои ће као свћдочба за последтЉ мнћ]це 6 б 1 Ти. I. Имена „бргасКе и2ап§е" у свимђ гогославенскимЂ нарћчЈнма зову се „ 6 зикђ. " у предћлу изме^Ђ Трогира (Тгаи) и Сплћта (8ра1а1го) поредЂ оваковогЂ наименована чуе се и „ нзикђ ," кон е рћчБ сасвимЂ сћверославенскомЂ езику своиствена. Изђ овогђ „нзикђ " нмачао е и рћчБ „ саикЂ " постала, кон се у околини Рћке (Пиаае) чуе, и исто значи. II. Шзмачка рћчБ „луаз" кодђ св1го пра^ ВБ1 Србалн каже се „шта" или „што." Краинци и садашнБИ Хрвати употреблнваго мћсто овог рћчБ „каи." Оточани, и сђ овб1ма у тесноМЂ саобраћенго стоећи приморски становтшци неслужесе ни едномЂ ни другомђ одђ истб1 р ±>чш, но МеСТО 0вб1 имаго собствену „ ч акого грађани „ ц а " изговараго , као што и у другимЂ рћчма у место ш употреблнваго с. ЗбогЂ овакогЂ изговаранн СрблБИ Хрваћане не сасвимЂ безЂ подсмћипогЂ обзира „Кекавце" зову (валнлобб1 Србски „ Каикавци " као што „ зецЂ" изђ КраинскогЂ „заицЂ"). Ш.ки новш кнбижевници кушали су цо овомђ обичаго све гожне Славене у три одћлћтпн, т. е. Штокавце, Чакавце и Кекавце, довести. Знатно е да се Чакавци у Далмацш на тврдои землБИ неналазе, али одма у. Хрватскои у многимђ селима , као што и у самои источнои Уигарскои, те до предћла БечкогЂ Наиштадта протезагоћи се тако звани „ Л^аззегкгоа1еп" кђ тљима принадлеже. пр. Ђуричићв.