Пештанско-Будимска скоротеча

221

ПРМЗНАНђ УБИЦЕ. (конацг) Обоица садг, нападну на меие} а сам& се сђ 61 спиломђ отимао, бацакао, и уедао, но наипосле примораго ме у стати са столице, ухвате ме и ме^у собомЂ стисну ме._ Но на што јимђ е требало садЂ силе ? Као окамеићнЂ гледао самв како оба пса на вратЂ на носђ копаш, и за н ^колико минута страшии мои санови на лви ми се покажу, нога и ручица, а садЂ, саДЂ и бледа главица са крвлго улеплЈнммЂ витицама... Землн се подамномЂ залголн , и учини ми се да сунце помркну, а садЂда се крваво зацрвени $ дубоко , страховито одђ хиЛНду гласова мумлан^ зазуи у моимђ ушима $ на последакЂ зубЂ о зубЂ ударагоћи , злочинство признавагоћи паднеМЂ на колена, и са сузама и нарицан^МЂ као мало д^зте молш самћ за животђ . Шмо црезрен^ бмло е одговорЂ. У ову тавницу будемЂ баченЂ ј данасЂ самћ се одрицао, а сутра признавао, но садЂ имамЂ праву истину мога живота, Лагано су ме страховите ове рјзчи плашиле: „КривацЂ" и „џ ел атЂ!"... НемамЂ у себи толико моћи, ,за последн^мђ момђ часу мужествено на сусрЗзтЂ изи^емЂ, у страху и дрктанго четвртине сата броимЂ, кадЂ са старогЂ тавничногЂ торонн ударе$ немамЂ угћхе, нит' икакве надежде, ни пр'штелн 5 ни изђ чхегЂ ока несмЗзмЂ еданЂ погледЂ милостивђ чекати^презрћнЂ е , поплгованЂ и проклетЂ б^данЂ и малодушанЂ дЂце убица. Овде самБ самЂ у овои великои, ладнои, мрачнои тавници , сЈшотш ионоћни одђ слабогЂ могђ жижка неразб^ени на влажнммЂ зидинама висе , као жалостни в^стници грозовите смртне таме, кон ће ме до н1;колико часова за свагда покритџ. Гле! — Ништа ше, само зао мои духЂ, кои ме своимђ страшилама до последнЈгЂ страшногЂ минута мучи. К.ако се тамо модри, тавни облаци преко црнм зидина и торонн в^аго! СадЂ се

крозЂ старми еданЂ прозорЂ мЈ>сецЂ помоли: Ха ! шта ми показа ? На пустомЂ великоМЂ дворишту, као тихо одђ злм демона зграђена, стои већЂ страховита справа! Жено моа ! 10л1о , сирота мон 10.ио! чистои тво10и души, едноме на овомђ св^ту што ме можда непроклин^, теби само препоручуемЂ сажалителанЂ еданЂ споменЂ на тата земне твое среће! НАУКА ПРМРОДЕ. изт> Круммахера одђ Дим. Поповића. ИзмеЗју ученика Хиллела, мудрога учителн синова Израилевм, наоЗјаше се еданЂ по имену СабатЂ, коме е свакш посао досаданЂ бмо, тако да се са свимђ лености преда. Хиллела е срце болило, виде^и да ученикђ нЗзговђ очевидно пропада, зато заклгочи, да га излечи. €дномђ изведе га изђ града брусалима у пол% у неку долину, у коши баше баретина пуна сваконка гада. Овде ћемо, рече учителћ, мало одпочинути. Учсникђ се томе зачуди: Како то учителго , повиче, зарЂ кодђ овога смрада да одпочивамо ? не примечавашЂ ли тм, кака†кужнми задаи одавде произлази? ИмашЂ право синко , одговори учителв, ова смрдлБИва баретина подобна е души каквога ленивца, По томђ одведе ХиллелЂ ученика свога на пусту нБИву, на коши иаођаше се млого чичка и тртш. Овде се учителв наслони на свои штапЂ, говорећи учеиику: видишђ , ова е ниива на доброи землш, кон бм нкш плодђ давати могла ј али бадава, кадЂ трудолгобиве руке нема'на нбои. Сздђ е ова нбива подобна животу каквога ленивца. Мало пре видео си, учениче, у природи душу ленивца, а садЂ ево познаи и животђ тога истога у природи. На ове речи застиди се СаботЂ и рекне: ДобрБ1И учителго, зашто ме водишђпо овомђ