Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА И3 НЕМАЧКЕ 16!

имају и нове рукавице на рукама; за њих читање нема никакве забаве, често гледе у сат и међу собом шапћу. То су зацело новаци, сад су први пут дошли у оваква купатила, све им је ново и необично; са нестрпљењем очекују једанаести сат, кад се обично отвара банка за играње. То је за оне који први пут приступају тој игри исто тако страховито, као и за оне што први пут у битку загазе. И за једно и за друго треба много времена док се човек навикне. Јуначко срце и на једном и на другом месту свагда ризика, али свагда не добија.

У другој сали, где обично стоје важније политичке новине, људи су много озбиљнији, главе су много ћелавије, трбуси много узвишенији. Они читају уводне чланке, телеграме и извештај о берзама Они се боје рата више него артиљеријски коњи. Кад се мало шушне о источном питању, све акције падају, а са акцијама падају и смањују се њихови трбуси. Много их сада узнемирује што се Француска и Пруска препиру због тога да некакав пруски принц не дође на шпански престо. Из те, за сад дипломатске и новинарске борбе, може рат изаћи. Људима и државама што се мрзе најмање штогод треба па да се потуку. По париским улицама већ вачу: „у Берлин, у Берлин;“ — Немци у Берлину мудри су, па ћуте, само гдекоје новине поручују Французима: „Ако дође до рата, нећете се ви нигда више ни воде напити из Рајне“. |

Читао сам новине док у обе сале није настао жубор. Једанаести сат још потпуно није избио, а већ сви бацају новине из руку, заборављају политику, траже своје шешире и полазе у жестоку борбу: место триста хиљада војника, банка са триста хиљада франака, стоји против нас.

ХМ

Странци су оставили Визбаден; само су остали још Руси и Енглези, а и они се спремају да одлазе. Француска је објавила рат Пруској. Кад је тај глас дошао, онога часа сви су се Французи кренули на

ЦИ