Писци и књиге VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 67

оштра реакција. У последњим годинама живота, он је имао да проживи горке дане, у сиротињи која му је цео живот тровала, у презирању које су му млађи нараштај и списатељи указивали. Један његов сувременик држао је да се чини неправда староме писцу и устао је у његову одбрану, ито није био нико мањи но Јован Стерија Поповић. Књижевни додатак Јужне Пчеле за годину 1852 донео је његову Карактеристику србски списашеља, која је започета Милованом Видаковићем. Најбољи стари драматичар наш, човек ретке трезвености иначе, овако је узимао у заштиту незаслужено подцењиваног, готово презираног старог писца Љубомира у јелиснуму и Веселих двора Иве Загорице: „Ко није читао у оно време његовог Усамљеног јуношу, његовог Велимира, Љубомира и Светозараг Мушко и женско, младо и старо увесељавало се производима његовога чувства; и дух народности који се падежу клонио, почне опет ширити крила у аустријској земљи. Сваки је тежио своме сину, своме кумчету наденути мило му име из Видаковићеве књиге „Светозар“ ; сваки је другојаче почео о историји својој мислити и чувствовати, а младеж наша коју је гениј србски ознаменовао, да народу своме труде своје посвети, усхићавала се Видаковићевим производима до иступленија и немогући угасити растећу жеђ књигама његовим, тражила је нове и налазила бистрије изворе. Ја се с умиленијем опомињем дејствија, које су Видаковићеве књиге на мене у детињству моме чиниле; и да нисам био сам потврђују сви готово доцније изишли романи

србски, који нису ништа друго него подраженија 5%