Писци и књиге VIII

68 ПИСЦИ И КЊИГЕ

његовима повестима.“! Само, пре но што се почне давати оцена о раду Милована Видаковића, има једна преко потребна ствар да се сврши: ваља критички пронаћи изворе његових дела, видети шта је његово а шта туђе. Несумњиво је, доказано је да су поједини његови романи прости посрбљени преводи са немачкога. Касија Царица, која је до суза доводила наше старе, која је толико некада пленила срца да ће се још и данас наћи која старина која носи име Касије, није ништа друго него, каткада дослован, превод, зачињен поучним рефлексијама о материнској љубави и васпитању деце немачке књиге Ка!зег ОстТаујапи5, приче о · цару Октавијану, коју је по француском прерадио и превео на немачки Вилхем Салцман, у Штрасбургу 1535 године2. Зна се, даље, да је Силоан и Милена, Српкиња у Енглеској написана по једној „само чувеној“ приповетци. Пре него што се тај носао не сврши, док се не одреди шта је његово а шта туђе, прерано је и некритично је оцењивати чисто књижевну вредност дела Милована Видаковића. У оцењивању дела Богобоја Атанацковића не треба губити из вида да се оно дели на два дела: пре 1848, када су излазиле његове ствари у Пештанско-Будимском Скорошечи од 1844 и у двема свескама Дарка Србкињи, романтично - сентимен-

1 Јован Стерија Поповић још ће једном подићи свој глас ва Видаковића. У Седмици ва 1885 (број 45) има његова песма Миловану Видаковиђу, где истиче његове заслуге ва буђење националне свести међу Србама.

2 Чланак Др. Ивана Шерцера у хрватском Мазтаупот Угезники, септембар 1902.