Писци и књиге VIII

92 ПИСЦИ И КЊИГЕ

литичке и друштвену тираније, борбу против незнања и сујеверице, против обичаја и етикета“; он треба „својом дагеротипном, истинитом и психолошком анализом“ да изнесе све болести друштвене, да унесе нове, здраве идеје у дубине масе народне. Он прави разлику између Ла Фонтена, Жорж Сандове, Евжена Сиа, Шилера, нарочито Виктора Ига, Гогоља, Дикенса и Текереја, с једне стране, и Октава Фејеа, Пола Февала и њима сличних с друге стране. У српској поезији он ставља на страну наше народне песме, Његоша, „ваљане песме“ Змаја Јована Јовановића (његове сатире могу заузети „почасно место у ма чијој књижевности“), од прозних писаца, као изузетак Јакова Игњатовића, због Милана Неранџиђа, и Г. Владана Ђорђевића, због драме Народ и великаши. !

Указујући нове путе омладини, која хоће да има здраве појмове о правом значају уметности, Светозар Марковић је препоручио дисертацију Чернишевскога | „Есшешички покушаји умешности према стварности (зостетическји отношенји ис-

1 Г. Владан Борђевић је овако оглашавао тај свој драмски покушај: „ја сам знадем, да је „чисто“ драматски или „чисто“ уметнички део мојега покушаја морао доћи у присенак поред овако важне и тешке мете, али сваки ће ми допустити да је и у душевном животу пре свега „насушни хлеб“, па онда остало. Ја и кад би имао сто пута више духа мн срца, не би ми данас пало на памет да пишем само за уметност, докле народу нису осигуранн ни први услови за граЂански н човечански живот. Данашњи уметници и књижевници, по моме смерноме мишљењу, морају бити у свему што раде тенденциовнв, другачије неће се моћи ни десета генерација, која после нас дође, посветити науци н уметности, рад њих самих“.