Пијемонт

П*И Ј Е М 0 Н т-

Стр. 2.

Број 258.

Нишлмје би требале да их имајуј према рањеницима. Све је то да-1 нас јурнуло да опљачка бегунце, почев од оног м'аЈлог гамена што чисти ципеле и продаје ратлук, па до хотелијера од „Оријента” ипи „Руског Цара”. ♦ Народни посланици су се већ почели прикупљавати. Скупштина је требгша да се састане у редован сазив 1. октобра, али изгледа да пре 20. неће се ни са1стајати. —те —

тт

Беч, 12. октобра. Једзн случај колере констатован је данзс у Бечу, један у Грацу, један у Инсбруку, један у Чешкој, једдн у Шлезији, двт1 у Моравској и 32 у Галицији.

него претензија дуалистичке империје да се утврди у Албапији и пробије на Егејско Море. Привиђа 1 не Хабзбуршке хегемоније на Балкану требало је да стално омета сан италијанских политичара, да су били способни правилно оцењивати сав значај утврђивања германизма у близини морских путова ка Суецком Каналу. На жалост, у кабинету Саландре мање је реалних политичара од свега цругог!“ Бугарски зајам — Интерпелзција опозиционих стрзнзка. —

Шефови бугарских опозиционвх странака, н!а| свом заједничком састанву, говорили су о но вом бугарсном зајму који је закључен код немачких банака. Од тог1ш зајма Бугарска је примила свега 5 милисна, а међутим требала је да прими скоро 200 милиона. Оофиски листови јављ/ају, да су шефови опозиције решили да на првим седницама идуће сеоије иитервенишу мииистра финан<зи(ја о финансиском стању у Бугарској и о резултатима последњег з»з|јма.

— Немачки матрози неће да се боре за Турску. И поред строге немачке дисципл(И1не, међу матрозима на Гебену дошло је до нереда, збсг тога што немачки матрози морају метути на главу фесоее, кад хоће да си ђу на копно. — Ми хоћемо, — веле оии, да умремо за цара и отаџбину, али немамо ни најмање воље да се боримо за Тур«е и њиховог пророка Мухамеда! Око 50 матроза предани су суду. Немци нису задовољни Турци ма, а Турци Немцима.

— Шта је у стању да измисли Ко1респо/нденц Биро. —

з тш Руски саввти Италији

„Руско Слово" у уводном чланку „Игалија и Румунија" ппше између осталога: „С гварање Велике Србије са изласком на Јадранско Море не треба ни издалека да узбуњује италијанске родољубе. Српска Краљевина, повећана на десетак милиона становника, биће увек слабија од данашње Хабзбуршке Монархије, која има више од педессг милиона становника. Замењивање аустро-угарске заставе на источној обали Јадрана српском заставом означава само један крупан добитак за Италију. Праву опасност будућем развијању Италије не представља српски народни идеал,

Бетрогрзд, 12. октобра. Бечкк „Кореспонденц Биро” шнри зпсурдне вести, као да су Руси одредили награду од осамдесет хиљада рубаља ономе, који убије или зароби једног аустрисксг команданта и да тај факт објашњава неуспели ® т е н т а т шротив једног аустријског шефа. У петроградским војним кјруговима чуде се овом проналазачком духу бечке агенције, која прави орИ|иналну рекламу аустријским командантима, који се налазе под тутсрством немачког генералштаба, које Руси сматрају као драгоцене сарзднике своје војске. Колико је њихоеа сарадња снажна судиће се по заузећу Стабда у Галицији, нао и по стотинама хиљзда заробљеникз који су поспа>ти у провинције у унутрашњост Руснје. То никако не би било у интересу Русије, да такве војне шефове уклања из борбе, само би неприј<г(тељи Русије могли спремити атентат противу њихових живота, тако драгоцених за руски успех.

Со ношег ротишто ОДБИЈЕН АУСТРИЈПНИ НАПАД Ваљево, 18 . октобра Једанаестог октобра непријатељ је, носле јаке нринреме, артиљериском и нешадијском ватром покушао напад код Иарашпице, али је тај напад снажно одбијен. НА ДРИНИ И САВИ Ваљево, 18. октобра На осгалим фронтовима дан је прошао без значајних иромена.

т

(Чиме се све служе Аустријанци)

Г. Јевто Дедијер, доцент универзитета, пише у „Ратном Дневнику“ од 12. октобра: „У нашој штампи било је вести да Аустријанци упогребљују Србе Босанце као таоце, и да их истављају испред ровова и испред извидница, како би они први погинули од српских куршума. Поред свега тога што смо добро познавали Ау.тријанце ипач нисмо могли у то да верујемо |Али сад морамо и у то да верује\о, јер имамо зато и непосредних доказа. Из бележака једног аустријског официра, које су нађене у Вишеграду и које чувам код себе види се несумњиво, да су сви виђенији Срби, нарочито свештеници употребљавани у томе циљу. Саме белешке говоре тако јасно да у томе погледу не остављају пикакве сумње, и због тога их овде доносимо у вредном преводу с геу.ачкога: „29. јула у 8 сати после подне доведоше два таоца из Вишеграда. 30. јула у ' 1 сати пре подпе дође батаљон 2 66 с митраљеским одељењем. У исто време доведоше једног српског пона као таоца. 1ошто су се она два Србина, који су јуче доведени, гоказали као потлуно лојални и политички индиферентни, би замол>ена по литичка власт да нам стзви на расположење неколико свештеника за таоце. У 8 с.ти после подне долази из Вишеграда још јетан свештеник као таоц. Оба свештеника бише постављени испред сгражи, и то један на железничкој прузи према Увцу, адруги на прузи мрема Вишеграду; обојица иа најважнијим притиснутим линијама. Пошто су свештеници вође српског покрета, то су они, због опасносги с њихове сгране, посгављени пред ирестраже тако, да су испред извиднице били удаљени 10 метара, како би у слу-

чају ма каквог напада од стране непријатеља, они први били изложени пушчаној ватри. Поред тога наше јјпредстраже добише наредбу, да у случају каква наиада одмах побију таоце. Сами таоии бише обзвештеии у ком су циљу ' употр бљени. 31. јула, у 6 сати го подне, она пр ва два таоца (а оба су били тежаци) бише с објавама отпуштени. 1. августа око 10 сати пре подне бише доведени из Борика као таоци: још један свештеник и један угледан Србин трговац." Ове белешке говоре и сувише јасно. Мисли л да нећу погрешити ако кажем да на оваку варварску мисао није могао доћи нп јед-зн културан народ, осим Аустријанаца. Кад дође дан њиховом страшном суду ни ово им не треба заборавити.“

Исплате у злату Ирема наређењу Министр; Финансија, када какво држав но надлештво има да платЈ коме другом државном надлештву извесну суму у злату оно може полагати ове сум< и у златним мовчаницама. > случајевима, пак, где је Министар Финансија изузетнг дозволио, да се у место златг положи сребро, рачунаће Сс 15 од сто на име ажије. Град у Куманову •Јављају намдаје прекјуч* у Куманову, и околини падап јак град, који је трајао витг од четврт часа.

ње света. Данас је у Нишу остао само онај ко мора, а то су државни чиновници, чифа се надлештва налазе у Нишу. Остало је још нешто новчане аристокрације и п,уди које пословне везе задржаоају у Нишу. Да није Ниш пролгзна главна станица, у њему би данас било очајно досадно. Овако, сваки дан имате ноеих лица кој(а при пролазу свраћзју у Ниш на дан-два. * Кад сам већ споменуо скупоћу у Нишу, неће бити неинтересантно да в1г1м и ово испричам. Општииа н начелство издавали су неколико пута наредбе, у којима су одређивали цене јелу и пићу. Разуме се да их се није нико придржавго и ако су биле закуцане у кафани. Људи су плаћајући, протестовали и позивалм се на наредбу, али узалуд: илак су наплаћивали по јеловнику. И тек кад је пре неки дан председннк олштине имао да плати неки већи цех код „Оријента", и када је платио не по општинској тгкси већ по јеловнику, предузете су енсргичније мере! Хотелијер од „Оријента” кажњен је са 100 динара за непокоравање наредбама. За почеТбк доста, али не треба на томе застати. У једном од ранијих бројева „Нишких Општннских Новина" лозивају се Београђани да изнесу конкретне примере о несавесности трговаца. Одазивам се радо тој жељи уредништва. Несавесно је кад Браћг: Попић једну најобичнију кошуљу наплаћују 8 ди!нара, штринглу фула 1,60, па кЗд се ви запрепастите, он вас теши, да ће доцније 6ит1И још скупље! Несавесно је кад Агари панло чаја, које је у Београду 1—1.20 напДгћује 1.80 дим. Насавесно је кад продаје слзмњачу 12—15 дин„ кад јорган продаје 25—28 динара. То су само ситнице, које узгред нзпоменусмо. ❖ Имамо овде и позориште „Трифковић", које је увек добро посећено. Но не треба мислити да је гоме узрок добар репертоар. На против, ом се врло често спушта и до кафе-шантана. Има и биоскопа, ној1И1 су увек добро посећени, јер свет је жељан разовођења. 4 Данас у Нишу има преко десет резервних болница, али, на жапост, одзив Нишлија и Нишлики је врло мали. Понуде рањеницима скоро нико не доноси, нити их ко обилази. Већина болничарки су Београђанке. Кад већ немају обзира лрема бегунцима,

Ура!.. Ура!.. Живео храбри калетзн Ззвишић!.. Чулино Брдо, Ретке Букве и Голеш ппанина биће и остаће вјечити свједоци твојих витешких подвига, а име и слава твога куцало срце јунака без узмаха и именом цефердара Вука Мићунонића, јер се и за твој топ може рећи: V хиљади другпјех топова. Познатп га ћаше када пукне! Ти си био нови Рајић! На твојим мушким грудима, у којима је куцало срце јунака без узмака и без страха, а послије два крвава оата, поред осталих одличија за• блистао се и образ Вожда Карађорђз, звезда са мачевима, која је свакоме казивала: ко си, шта си и одаиле си! Сврши се и други крвави рат. По гробовима орпских вмтезова тек што бијаше почела ницати трава; мач српски тек што бијаше легао у иормце, али вријеме и судбина вргоше друге прилике. Оповенсна куга, да је Бог убије,

разврну своја отровна жвала па кидиса да прогута ,^и овај камен земље Србије!.." Био сам у Врњцима на лечењу када ми стиже твоје писмо од 11. јупа, у коме ми, поред осталога, велиш: Моја ће се жеља испуиити. Рат је са Аустријом неизбежлн! Ја сам добио батерију. До виђењз у Сграјеву..." За живота ои стално говорио: „Још само ргл са Аустријом, да и са њом пречистимо рачуне, пз шта Бот да!..." И испунн ти се жеља!.. Ведро бјеше па се наоблачи! Две српске краљевине проломи бојни поклич два седг> српска краља. Мирни ратари оставише њиве и пољане, весели краљевски синови благо и уживање, мудри научници пера и хартнје, свештеници цркве и одежде, све листом скочи на оружје: ,.Да гзгнемо н крв про.тпвнмо „И- јуначкн аманет чувамо: „Днвно нме и евегу слободу!...”

И ти се, неустрашими јуначе, по трећи пут залеће у бојну ватру „ђе витештвом прса набрецују!" Али овога пута не више са једним, него са четири своја громогласна братз, четири брзометно паде. Загромоса ратна ломама цијелом границом наше витешке Отаџбмне!... Ти са Дунааа прелеће на Дрину и скочи у живи огањ најљуће битке. Десет крвавих дана, у витешким борбама око славнога Крупња, летио си с топа на топ, као О|рао с планине на планмму! Једнога мучнога дана км> дисавала је непријатељска пешадија четири пута на твоје славне толозе; али ти си их деривао даром јуначнијем: смрћу, ранама и дивљим бјегством. Испред твоје егњене батерије нестајали су читави редови непријатеља; гомиле душманског меса лежале су пред твојом славном батеријом кзо покрхана и оадрвена гора пред оркамсном помамом. Смрт си сијао, јунзчну слаау

жњео, а газранима и вуковима припремш богату зимницу! Десет језовитих дана живео си у ратном паклу, обасипан провалом непријатељског артиљеркјског огњ13. И за све то мучно вријеме т.и, нити паде, нит.и се предаде. Али и твоме херојоком животу пркмицаше се последњи славни час. У тренутну када си командсвао брзом паљбом, непријатељско хаубичко зрно тресну пред твој витешки живот к:о гром и учини крај животу, јунака без узмаха и без страха! Земљн паде. шште пе угтаде. Ал' витешки Богу душу даде! На крилима спгве винула се твоја витешка душа престолу Свевишњега тамо, „ђе Обклић над сјенима влада!..." Читав/а плејзда нових српских Обилића, као што бјеху: Пурић, Јаношевић, Гавровић, Јагодић, Вепикић, Мишковић, Минић, Чекерееац; браћа Вунотићи, Машиђи, Рибникари, Јотиђи, ти храбри

Згвишићу и остали српски соколови, створисте себи достојна мјеста међу Лазаревим, Вождовим и Милошевим витезовима. За ваша славнд имена и витешка дјела: -Вше ће се грабит’ у вјекове. ■Љ вам в .јонце саплегу досгојне!.." Жико, брате и поуздани друже! Нмкзда у славнији и сретнији дан, никада за узвишенију исветију идеју, никада у величанственијем окршају не би могзо свој херојсни живот положити на олтар Отаџбине, него што си то учинио садз, у светој борби противу словенске куге. Олзвно си пао, а славно се замијенио. Дивни и одабрани јуначе! Теби је личило и јунаштво ,и понос, и сиротиња и госпоство, и пјесма и љубзв. Јест, свз ти је то личило док си био жив, човјече и јуначе! А дг!нас, када си већ тијелом мртав и студен, теби и смрт личи, друже и витеже мој! Док си живео, живео си нао чоајен и јунзн, Часно ои г.зсао